Srbija na 77. mestu u slobodi medija

0

Sloboda medija prvi put za osam godina nije opala na globalnom nivou, a veliki napredak u toj oblasti donelo je Arapsko proleće, saopštila je organizacija Fridom Haus.

Srbija je zabeležila blagi pad i nalazi se na 77. mestu, a ocenjena je kao „delimično slobodna„, kao i Crna Gora (76), Bugarska (78), Mađarska(79), Hrvatska (84), Bosna i Hercegovina (95), Makedonija (115).

U godišnjem izveštaju koji je Fridom haus objavio danas, dva dana pre obeležavanja Svetskog dana slobode medija, zapadne demokratije su, kao i ranije, visoko rangirane po stepenu slobode medija. Na vrhu liste su Finska, Norveška i Švedska.

Situacija u SAD je ocenjena malo lošije u odnosu na prethodnu godinu zbog obračuna policije sa novinarima koji su 2011. izveštavali o protestima „Okupirajmo Volstrit“.

Blagi pad slobode medija zabeležen je i u Velikoj Britaniji zbog ograničenja u izveštavanju novinara o protestima i posebne sudske zabrane pisanja o slavnim ličnostima i bogatašima, pa čak i pisanja o postojanju takvog naloga.

Italija se malo popela na rang listi posle ostavke premijera Silvija Berluskonija koji je vlasnik ključnih medija, ali je, zbog njegovog velikog uticaja, Italija jedna od retkih zapadnoevropskih zemalja koja je ocenjena kao „delimično slobodna“.

Mediji, sa druge strane, dobijaju veću slobodu u zemljama Arapskog proleća – Egiptu, Libiji i Tunisu gde su pod pritiskom protesta zbačeni autoritarni režimi, piše u izveštaju čije su autorke Karin Dojč Karlekar i Dženifer Dunham.

„Novostvorene okolnosti za medije u zemljama kao što su Tunis i Libija, iako i dalje slabe i daleko od savršenih, od suštinske su važnosti za budućnost demokratskog razvoja tog regiona i moraju biti negovane i zaštićene“
, rekao je predsednik Fridom hausa Dejvid Kramer.

U izveštaju se dodaje da su Kina i autoritarne države Afrike i Bliskog istoka cenzurisale vesti o Arapskom proleću, a u pojedinim zemljama vlasti su se i nasilno obračunavale sa novinarima koji su izveštavali o demonstracijama.

Kina, Rusija, Iran i Venecuela privode kritičare, zatvaraju medije i pokreću suđenja novinarima, a državna kontrola televizije i radija je glavno sredstvo kontrole medija, piše u izveštaju.

Meksiko je i dalje jedno od najopasnijih mesta za novinare, a od 2010. ima status „neslobodne“ zemlje za medije.

Status Mađarske je u ovogodišnjem izveštaju opao na „delimično slobodan“, zbog „napora konzervativne vlade premijera Vikotra Orbana da, kroz pravne i regulatorne okvire, preuzme kontrolu nad medijima“.

Od 197 zemalja obuhvaćenih istraživanjem, Fridom haus je 66 ocenio kao „slobodne“, 72 kao „delimično slobodne“, a 59 kao zemlje u kojima nema slobode medija.

Veliki deo stanovništva sveta, uglavnom zbog Kine, živi u neslobodnom medijskom okruženju – 40,5 odsto, dok 45 odsto ima delimično slobodne medije, a samo 14, 5 uživa u slobodi štampe.

Najgore zemlje za slobodu medija su Belorusija, Kuba, Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Iran, Severna Koreja, Turkmenistan i Uzbekistan.

Fridom haus je nevladina organizacija sa sedištem u Vašingtonu, osnovana 1941. godine, koja istražuje stanje demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava u svetu.

NJUJORK, 1. maja 2012. (Beta-AP)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.