Da li je Srbija država ili zemlja?

0

Pre neki dan jedan moj prijatelj je nakon prelistavanja novina zaključio: Srbija definitivno nije država – ona je samo zemlja.

I zaista, dok bi u državi sve trebalo da funkcioniše, bar po definiciji, zemlja je oslobođena te vrste obaveza. Dok se u državi sve odvija po planu, u zemlji se uvek improvizuje. Neko će reći „Pa dobro, država je onda dosadnija nego zemlja“, ali to nije sasvim tačno. Naime, u nekoj državi se nakon ostvarenja nekog plana predlažu novi maštoviti planovi i bira najbolji, dok je u nekoj zemlji kraj bilo kakve improvizacije u stvari i kraj priče. Efektan, ali ipak kraj.

Da se poslužimo malo bajkama kao poređenjem. Dakle, u bajkama rađenim po principu države sve ide po planu, ali i po šablonu: dobro uvek pobeđuje, najmlađi sin je onaj koji uvek uspe u životu, zlatne ribice uvek ispunjavaju tri želje, Ivica i Marica nisu naduvani kada vide kuću od čokolade… U tim bajkama zla veštica princa pretvori u žabu i čim ga poljubi neka lepa devojka on ponovo postaje princ, oni se potom venčavaju i žive srećno do kraja života.

U bajkama rađenim na principu zemlje, princ se libi da poljubi Uspavanu lepoticu jer se nije kupala sto godina, sumnja se da Pepeljuga ima izuzetno velika stopala čim cipela samo njoj pristaje, tri praseta pobegnu od vuka ali na kraju završe na ražnju… U tim bajkama rađenim princeza poljubi žabu, ona se pretvori u princa, a iz obližnje bare se začuje: Tata, a mi?! A u tipično srpskoj varijanti ovakve bajke improvizacija dostiže vrhunac: zla veštica pretvori princa u žabu i kaže mu da će takav ostati sve dok ga ne poljubi prelepa devojka. Princ stane da čeka, čeka, dosadi mu to čekanje i ode do vidovite žene moleći je da mu kaže kakva mu je sudbina. Ona mu govori: Upoznaćeš uskoro jednu prelepu devojku koja će poželeti da sazna sve o tebi. Sjajno, kaže princ, a kada će to biti? Na času biologije, odgovara mu vidovnjakinja.

Sve ovo znači da živeti u Srbiji kao državi možda jeste naoko dosadno, ali sve dok ne damo mašti na volju i isplaniramo sjajne stvari. Opet, živeti u Srbiji kao zemlji možda i jeste naoko zanimljivo, ali samo dok i sami ne postanemo deo bajke. Ili basne. Ili, što je specijalitet naroda sa ovih područja – deo naravoučenija.

A od naravoučenija do definicije samo je mali korak – setimo se one dve definicije kojima su naši humoristi opisali termine „basna“ i „Balkan“. Basna je književna forma u kojoj životinje govore i ponašaju se kao ljudi. Balkan je deo planete u kojem se ljudi ponašaju i govore kao životinje.

Dača Kocjan

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.