Danas je Vidovdan
Vidovdan se vezuje Kosovski boj koji se odigrao na taj dan 1389. godine. Na Kosvu je poginuo knez Lazar (1371-1389) pa crkva tog dana pored svetog Amosa slavi i crkveni praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika.
Postoji više verzija o poreklu ovog praznika. Po jednoj ovaj praznik je nastavak slavljenja slovenskog paganskog božanstva Svetovida - boga obilja i rata.
Prema drugoj verziji priče poštovanje svetog Vida doneli su u Srbiju nemački katolički rudari Sasi, a njihov svetac je prilagođen lokalnom stanovništvu.
Najverovatnoje je, kako tvrde mnogi stručnjaci, da je ovaj praznik ostatak Zapadnog hrišćanstva iz vremena dok je među Srbima bio jači uticaj Rima nego Carigrada, a kult sv. Vida bio je vrlo jak među južnoslovenskim rimokatolicima.
Ko je vera, a ko nevera?
Prema interpretaciji koja se vezuje za tradiciju i mit Kosovskog boja, sudar srpske i turske vojske na Kosovu polju desio se na Vidovdan, tog dana se videlo ko je vera, a ko nevera.
Kosovski mit predstavlja srednjevekovnog srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića kao mučenika za veru.Prema ovom mitu, poraz na Kosovu polju 1389. godine nije bio poraz, jer ima dublji duhovni uzrok: „Car Lazar“ se svesno opredelio za „nebesko“ umesto „zemaljskog“ carstva.
Knez Lazar Hrebeljanović je svesno žrtvovao svoje "zemaljsko carstvo" da bi zadobio carstvo nebesko. Knez Lazar je time postao ovaploćenje svih onih koji su se borili za odbranu hrišćanstva i postao svetac, čiji primer treba slediti.
Kosovo dan
Zanimljivo je da je tokom Prvog svetskog rata u javnom mnjenju Kosovo je bilo najviše prisutno u Velikoj Britaniji, gde je 28. jun proglašen za Kosovo dan.
Ovo je bio povod niza manifestacijama u korist Srba organizovanih širom Britanije. Uoči Vidovdana 1915. u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu je otvorena izložba skulptura Ivana Meštrovića iz njegovog kosovskog ciklusa, koja je imala izuzetan propagandni efekat.
Sledeće godine je skoro cela Britanija učestvovala u proslavi Kosovo dana. Tekst Seton-Votsona "Srbija juče, danas i sutra" je čitan u 12.000 škola i 23.000 crkava. Istog dana, Kosovski odbor, kojim je predsedavao Elsi Inglis, je organizovao službu u katedrali Svetog Pavla u Londonu, gde su govorili arhiepiskop Kenterberija i srpski episkop Nikolaj Velimirović. Podeljeno je preko 200.000 pamfleta, i oko 1.000 bioskopa je prikazalo srpske filmove.