Las Vegas: Kazino ekonomske krize

0

Pre samo dve godine Vegas je leteo

LAS VEGAS – Las Vegas nije samo grad u koji turisti iz celog sveta hrle da bi okušali kockarsku sreću i dotakli sjaj američkog sna. Las Vegas je biznis za sebe sa utvrđenim pravilom: „Više je bolje, najviše je najbolje“.

Živeti u Las Vegasu značilo je uložiti svoju budućnost u taj biznis. U poslednjih dvadesetak godina ta budućnost bila je svetla ne samo zbog vegaskih neona.

Nezaposlenost praktično nije postojala. Grad je narastao u pustinji Nevade, šljašteći sve više i sve jače iz godine u godinu. Las Vegas je živeo svojim životom, sa sve impresivnijom statistikom – 30 miliona posetilaca godišnje, 140.000 hotelskih soba, 10 novih škola svake godine…

A onda je usledio šok. Recesija. Sve se odjednom promenilo. Las Vegas je zaigrao na ruletu ekonomske krize. Nezaposlenost je dostgila nivo nezamisliv u poslednje dve decenije, firme se zatvaraju, profit opada, sjaj tamni. Prošlog oktobra bilo je već 10 odsto turista manje nego godinu dana ranije. Jedan od najpoznatijih američkih gradova suočava se sa sve većim problemima, navodi AP.

Globalno ekonomsko usporavanje, visoke cene goriva i kriza na tržistu stambenih kredita snažno su pogodili Vegas. Hoteli sve teže popunjavaju kapacitete, prihodi od kockanja su u stalnom padu. Kriza je pogodila i popularne kapele za „instant“ venčanja, pa čak i industriju seksa. Godinama simbol američke samouverenosti, Las Vegas je sada u vakuumu. A za Las Vegas ekonomski haos je isto što i kriza identiteta.

Džesi Grajs, jedan od 600.000 stanovnika Vegasa, kaže: „Pre 15 godina, ako je trebalo da se mučite zbog nečega, ovo je bio grad gde se vredelo mučiti“. Grajs je napravio vrtoglavu karijeru ponudivši prvi Las Vegasu „oživotvorenje“ Elvisa Prislija. Došao je u „fantaziju u pustinji“ 1993, kada su u Las Vegasu nicale replike egipatskih piramida, Ajfelove kule ili venecijanskih kanala i stizali retki tigrovi za hotelske zoo-vrtove.

Obogativši se neverovatnom brzinom, Grajs je 1996. kupio budući „Grajslend“ – veliki ranč sa špalirom palmi ispred kuće, i povećim bazenom u zadnjem dvorištu. I napravio ulaznu kapiju po ugledu na onu koju je Elvis Prisli imao u Memfisu. Fantaziju u pustinji Grajs je narednih godina pretvorio u najveću moguću fantaziju za sebe. Međutim i kroz kapiju Grajslenda ušla je ekonomska kriza. Prošlog proleća, Grajs već nije mogao uredno da otplaćuje mesečne rate, i banka je oktobra prošle godine uzela ranč pod svoje.

Sada dežmakesti, stariji gospodin pijucka svoj podnevni martini u malom stanu i navikava se na novi način života. „Dugo smo išli samo naviše. Vožnja je jednom morala da se završi. Pa, eto, upravo je završena“, kaže on.

A još samo pre dve godine, u Las Vegasu su svi verovali da će razvoj biti nezaustavljiv.
Među njima je bio i Stiv Vin (Wynn), koji je 1990-ih u hotelu „Miraž“ postavio temelje modernog kazina. Vin je začeo novi trend, tzv. apmenšip. Godine 2005. otvorio je „Wynn Las Vegas“, hotel-kazino-grad, najluksuznije takvo zdanje u svetu. Najavio je i 9,2 milijardi dolara vredan projekat Gradskog centra, najveći privatni građevinski objekat ikada, igde.

Nuđene su sve nezamislivije i „luđe“ atrakcije. Stigao je i Donald Tramp, američki magnat, sagradivši Tramp nebodere na čijim se tehno-fasadama ogleda ceo grad…

Pre samo dve godine još je izgledalo da Las Vegas „leti“. Od Vinovog Gradskog centra, sada je ostala samo nedovršena građevina koja podseća na neku lepšu „jučerašnjicu“.

(Beta)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.