Kretanje je zdravlje
LONDON - Ljudi koji se slabo kreću, brže stare. Proučavajući blizance naučnici su utvrdili da je onaj koji je fizički aktivniji, istovremeno biološki mlađi. Otkriveno je da se ključni delovi molekula DNK neaktivnih osoba brže skraćuju, što rezultira bržim starenjem ćelija.
Istraživanje je sproveo naučni tim King koledžu u Londonu, a proučavanjem je bilo obuhvaćeno 2.400 blizanaca.
Rezultati studije nisu iznenađujući. Danas i laici znaju koliko je fizička aktivnost značajna, ali uprkos tome 60 do 85 odsto stanovništva sveta to ne uvažava. Bar ne u dovoljnoj meri da bi to koristilo njihovom zdravlju.
Poslednjih decenija mnogo se govori o fizičkoj aktivnosti jer se ljudi zbog velikih promena u načinu života sve manje kreću. Čovek sve više postaje "sedeća vrsta" što je uticalo na porast oboljevanja, pre svega srca i krvotoka, zglobova, šećerne bolesti i gojaznosti.
Iako je i umerena, ali redovna, fizička aktivnost vrlo važna za čovekovo zdravlje, većina to zanemaruje. U Svetskoj kardiološkoj federaciji procenjuju da čak i 30 odsto dece u svetu nije dovoljno aktivno.
U Sjedinjenim Američkim Državama je oko 40 odsto odraslih fizički neaktivno, a oko 50 odsto mladih u dobu od 12 do 21 godine ne bavi se redovno nekom intenzivnijom telesnom aktivnošću.
Istraživanje sprovedeno u 15 evropskih zemalja da bi se utvrdilo u kojoj je meri raširen "sedeći" način života, pokazalo je da se procenat fizički neaktivnih ljudi kreće od 43 u Švedskoj do 87 odsto u Portugalu.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je situacija slična i u "ostatku" sveta, pa ne iznenađuje što od zdravstvenih problema povezanih s fizičkom neaktivnošću svake godine umre oko dva miliona ljudi.
Zdravstveni stručnjaci to smatraju alarmantnim. Zato su brojne državne ustanove u čitavom svetu pokrenule razne programe kako bi građanima ukazale na važnost umerene telesne aktivnosti.
Australija, Japan i SAD se nadaju da će do 2010. njihovi građani biti 10 odsto fizički aktivniji. Škotska je postavila cilj da se do 2020. čak 50 odsto odraslih redovno bavi nekim oblikom fizičke aktivnosti.
U izveštaju Svetske zdravstvene organizacije navodi se da su Meksiko, Brazil, Jamajka, Novi Zeland, Finska, Ruska Federacija, Maroko, Vijetnam, Južnoafrička Republika i Slovenija pokrenuli slične programe.
Međutim, uprkos angažovanju državnih i zdravstvenih organizacija, najveća odgovornost za zdravlje ipak leži na svakom pojedincu posebno.
Svako, kažu stručnjaci, sam mora da se zapita: Jesam li dovoljno fizički aktivan? Vežbam li dovoljno? Ako je odgovor na ova pitanja negativan, šta mogu da preduzmem da to promenim?
Lekari podsećaju da je, recimo, za održavanje gipkosti zglobova dovoljno i samo 15 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
(Beta)
januar 2009.