Ko je u stvari Marfi?

0

Sve dobro u životu je ili nelegalno ili nemoralno ili goji

Koliko ste puta čuli „ovo je moralo da se desi, baš po Marfijevom zakonu“, a da li ste se upitali ko je Marfi i o kakvim zakonima je reč? Marfi nije bio filozof ili sociolog, nije bio ni fizičar ili matematičar, ni naučnik uopšte. Prema sadržaju njegovih „zakona“ bi se moglo reći da je bio šaljivčina, ali nije bio ni to.

Veruje se da je Marfijev zakon nastao 1949. godine u vazduhoplovnoj bazi Edvards kod Los Anđelesa za vreme istraživanja uticaja akceleracije na pilote.

Inženjerski kapetan vazduhoplovstva Edvard Ed Marfi je predvodio istraživače koji su grozničavo proučavali rezultate eksperimenata. Dobrovoljci prepuni elektroda bili su priključeni na eksperimentalni uređaj, ali je on – zbog neke gluposti – usred eksperimenta stao.


Kad reči uđu u legendu

U tom momentu, legenda tvrdi, Marfi je izgovorio sudbonosne reči. Zapravo se ne zna koje su to tačno reči bile, ali neki očevici tvrde da su se odnosile na njegove asistente i da su glasile: „Ako ovi išta mogu pokvariti, pokvariće„!

Drugi, uključujući i Marfijevog sina, tvrde da je prvobitna izjava glasila: „Ako se neki posao može obaviti na dva i više načina, a samo jedan vodi u propast, biće urađen baš na taj način.

Koja god verzija bila tačna, Marfi je ušao u istoriju. A ušao je zato što uopšte nije bio spadalo. Kapetan Marfi je bio veoma ozbiljan inženjer, ali i veoma uljudan čovek, pa je njegova reakcija na glupu grešku delovala zaista zarazno.

Kasnije su je najpre inženjeri u američkom vazduhplovstvu koristili u međusobnom razgovoru kao izreku „ako se može dogoditi, dogodiće se“, a običaj se onda počeo širiti baš kao zaraza.

Bez obzira na tačnost ili netačnost porekla izraza, njegove razne varijacije ušle su u popularni govor širom sveta, a uopšteno se duh Marfijevih zakona odnosi na naglašavanje činjenice da se stvari događaju neočekivano, naročito one negativne.

Neki Marfijevi zakoni:

1. Ako postoji mogućnost da više stvari pođe naopako, naopako će poći ona koja izaziva najveću štetu. Zaključak:
Ako postoji najgore vreme da nešto pođe naopako, baš tada će i poći.

2. Ako izgleda da sve ide dobro, sigurno si nešto prevideo.

3. Šansa da hleb padne na namazanu stranu je direktno proporcionalna ceni tepiha.

4. Da bi dobio zajam, prvo moraš dokazati da ti nije potreban.

5. Drugi red uvek ide brže.

6. Ako se zaglavi – probaj na silu. Ako se slomi, svakako je i bilo potrebno zameniti.

7. Kada pokvareni uređaj pokazuješ majstoru, radi perfektno.

8. Sve dobro u životu je ili nelegalno ili nemoralno ili goji.

9. Marfijevo ZLATNO pravilo: Onaj ko ima ZLATO, stvara pravila.

10. Nikada ne raspravljaj sa budalom, ljudi možda neće videti razliku.

11. Svako ima šemu za bogaćenje koja ne uspeva.

(FoNet)
Ivana Karalejić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.