Zoran Đinđić idejom i životom

„Posmatrajmo prethodna dva veka kao našu pripremu za ono što je danas pred nama, kao veliki izazov i veliki zadatak: Osposobiti Srbiju za 21. vek i za modernu Evropu.“

"Zoran Đinđić Idejom i životom" - nažalost, isuviše rano (uvek je rano, ali kod velikih ljudi, to je još očiglednije i teže) prekinuta je nit dobrih namera, i velikih dela za budućnost jednog čoveka, kao ostavština mnogim generacijama.

12. marta 2009. u 12.25, tačno u minut, 6 godina posle tog monstruoznog organizovanog zla, bestijalnog ubistva odabranog po kriterijumu "sprečiti sprečavanje zla" (nemam bolju reč) zaustavljajući borca za opšte dobro i napredak, možemo videti zaostavštinu dr Zorana Đinđića u galeriji Istorijskog arhiva Srbije, koja sadrži lične predmete, beleške i biblioteku.

Ova izložba nam predstavlja dr Zorana Đinđića kao državnika velike energije i političara s vizijom, ali i njegov privatni život, pre svega kao intelektualca, filozofa, čoveka koji puno i stalno čita, i predano zapisuje nove misli i ideje nastale na najboljim temeljima evropskih humanističkih disciplina.

Izložbu je u prisustvu porodice Đinđić, predsednika Srbije, mnogobrojnih ministara, diplomata, političara uglavnom iz Demokratske stranke, ali i iz drugih stranaka bliskih DS, uz uvek prisutne na pravom mestu Vuka i Danu, ali i sve nas koji smo bili i ostali na putu Zoranovih ideja, i uz još po koju suzu koje se ne treba stideti, otvorio predsednik vlade Mirko Cvetković.

Izložba će trajati do 16. aprila ove godine, a nakon izložbe Ružica Đinđić sa porodicom predaće zaostavštinu Zorana Đinđića Istorijskom arhivu Srbije, Istorijskom muzeju Srbije i Narodnoj biblioteci Srbije.

Protest i šetnja, pokradeni izbori (po ko zna koji put), "ne damo slobodu i izborićemo se za svoja prava"... Na čelu Vesna, Vuk i Zoran... prišao sam im i rukovao se (kao hiljade drugih tih dana), osetio sam kako zrače energijom, kako prenose pozitivne vibracije, kako jasno kažu da živeti i voleti ima smisla.

Čuvam taj stisak ruke u srcu, i kad god se pitam: Šta sad? Setim se tog rukovanja i bude mi makar malo, i bar za kratko, lakše i lepše, i to traje, i to ću čuvati...

Zorane, hvala ti!

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Marko Risović