Ljubica – Cuca Sokić

0

U znak sećanja

Od poetskog realizma, preko likovnosti „čistog jezika“, do (skoro) apstraknog slikarstva, možda je najlepše i najtačnije reći – intimistička umetnost.
 
U znak sećanja na život i delo u Galeriji RTS otvorena je velika retrospektivna izložba slika (37 slika postavljenih u hronološkom nizu) Ljubice Cuce Sokić, jedne od naših neosporno najznačajnijih i ujedno najosobenijih slikarki akademika 20. veka.

Izložba je uz direktan prenos na 2. programu. RTS-a, i u prisustvu zaista velikog broja poštovalaca umetnice i njenog dela, svečano otvorena u sredu, 18. marta i možete je pogledati sve do 2. maja 2009. godine. Autor postavke i teksta u katalogu je Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.

Slikajući vredno, marljivo, pažljivo, sa puno ljubavi mrtve prirode, pejzaže, figure i portrete, pa vremenom redukujući formu, Ljubica Cuca Sokić se ipak pronašla u geometrijskoj, umerenoj apstrakciji. 

Taj prirodan sled svođenja oblika, površina, predmeta, sadržine sa prepoznatljivih na konture i kasnije apstraktne likovne elemente kod Ljubice Cuce Sokić je proces koliko promišljanja i znanja, isto toliko i emocija i intuicije, koja ovu umetnicu vodi kroz umetnost putem istinski iskrenih osećanja i poštenog odnosa prema stvaralaštvu, vrhuneći u ono što se može nazvati samo intimističkim slikarstvom.

Osim slikarstvom, bavila se i pedagoškim radom na Likovnoj akademiji, ali i grafičkim dizajnom – ilustrovala je knjige za decu, ali je radila i špice za filmove… Prvu veliku zajedničku izložbu imala je u Parizu 1937. godine, a prvu samostalnu 1939. godine u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“. 

Priredila je preko trideset samostalnih izložbi, a njena dela se nalaze u našim najvećim muzejima, galerijama i privatnim zbirkama. Za svoj umetnički i pedagoški rad dobila je niz značajnih nagrada.

Odmoriti i oplemeniti oči i dušu. Uživati u veličini „malih“ stvari. Radovati se lepim viđenjima života tu oko nas. Videti jednostavne predmete iz „običnog“ i drugog ugla. Posmatrati pejzaž sa zadovoljstvom prvih otkrivanja. Videti u portretisanom samo dobrotu i lepotu…

Možete lako i bez ikakvog napora postići sve ove sentimente ako idete Ka čistoj umetnosti, kako je svoj tekst (treba ga pročitati) o umetnici naslovio Nikola Kusovac.

Iako sam se, naravno, sretao sa Ljubičinim slikama, sigurno da je lepo  videti ih još jednom sabrane na jednom mestu. Lepo, ali nedovoljno. 

U znak sećanja je izložba koju treba pogledati više puta, i to ako bude ikako moguće, u miru i tišini. 

Tekst: Dragan Kljajić
Foto: Mirjana Ristić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.