Den Stjuart, pred nastup u Gun Clubu: "Nikad mi nije bio problem da pokažem dupe u javnosti""

Karte se, po ceni od 1000 dinara, mogu nabaviti u kafeu "Šikarica" (Skadarska 22) i muzičkoj prodavnici Pinball Wizard (Eurocentar, Makedonska 30, lokal 15), a na dan koncerta, na ulazu u klub, koštaće 1200 dinara.

Posle gostovanja Krisa Kakavasa 2004. godine i Čaka Profeta, pet godina kasnije, ovo je treći dolazak nekog od članova Green On Red u Srbiju. Specijalno za naše medije, Den Stjuart otkiva neke tajne svog života i karijere.

Tokom poslednjih deset godina imali smo privilegiju da ovde, u Beogradu, vidimo nastupe Čaka Profeta, Krisa Kakavasa, Stiva Vina…Možete li da podelite s nama neka lepa sećanja koja vas vezuju za rad sa njima, i u kakvim ste odnosima danas?
Čak i Kris su moja braća iz Green On Red, otišli smo u rat zajedno i niko, zapravo, ne može da razume kako je ‘tamo’ dok to ne iskusi. Stiv je stari prijatelj kom mogu da poverim ono što nikome drugom ne bih mogao. Kada sam ‘poludeo’ on je bio jedan od prvih koji je saznao.

Vaš novi album, ‘The Deliverance Of Marlowe Billings’, na neki način predstavlja sva lica Dena Stjuarta: ljutito, filozofsko, ljubavno, političko...Čime ste se rukovodili kad ste počeli da pišete pesme za ovaj CD?
Ja sam samo pokušavao da preživim. Bio sam usred ozbiljnog mentalnog sloma, ‘pukao sam s mozgom’ i ovaj album predstavlja neku vrstu rekonstrukcije moje psihe. Izvinite ako zvučim pretenciozno, ali tako je bilo.

Pojavilo se dosta pozitivnih recenzija prošlog meseca. Šta mislite o njima, koliko su vam važne?
Zar nije Hemingvej rekao ‘ako veruješ dobrim recenzijama onda moraš i lošim’? Postoji izvesna pometnja u medijima u vezi s tim šta se dešavalo sa mnom prethodnih nekoliko godina, i to je dolazilo uglavnom od ljudi koji nemaju pojma ni u kojoj državi se nalazi grad u kom živim (Uahaka, Meksiko). Nikad mi nije bio problem da pokažem dupe u javnosti - to je tako američka i, na neki način, tako patetična osobina. Na kraju, mislim da ploča govori sama za sebe.

Kakvi su utisci iz dosadašnjeg toka turneje?
Još se držim. Dosta je teško, ljudi žele i imaju potrebu da čuju muziku uživo, ali, sa ekonomske strane, sve je jedva isplativo, za obe strane – i za muzičare i za publiku. Sada je to gotovo religiozna misija, hodočašće.

Recite nam nešto o saradnji sa grupom Sacri Cuori i vašoj, očigledno, odličnoj hemiji i na albumu i uživo na bini.
Oni su idealan ‘omotač’ za mene, tačnije za Marloua Bilingsa, koji je moj pseudonim i alter ego. Umeju da stave moje ranije radove u aktuelan muzički kontekst tako da mogu da napredujem na nov način, a da ne zvučim arhaično ili konzervativno. Uspeli smo u tome i na albumu i na koncertima. Glavni čovek u bendu, Antonio Gramentijeri, kompozitor i gitarista, baš je opasna faca, ali nikad ne prelazi u onaj pametnjakovićki elitizam.To je i dalje rokenrol. Upravo im je izašao novi album ‘Rosario’.

Kada biste morali da izaberete jednu pesmu koja bi predstavljala suštinu umetnosti, koja bi to bila i zašto?
Uh, ne znam. Čak Profet i ja smo bili vrlo zadovoljni kada su Vivian Girls obradile ‘Sixteen Ways’. Način na koji su mlade pankerke videle našu pesmu je mnogo uzbudljiviji nego kada se tvoji vršnjaci dohvate istog zadatka.

Ovo će biti Vaš prvi koncert u Srbiji. Kako se osećate kad prvi put dolazite u neku sredinu? Znate li nešto o nama? Imate li neka očekivanja?
Puno sam čitao o Srbiji, godinama. Prva asocijacija mi je knjiga Roberta Kaplana ‘Duhovi Balkana’. Veoma sam znatiželjan i nadam se da ću saznati dosta toga. Naročito me zanima kako se ova tekuća svetska ekonomska kriza odražava na život u Srbiji i na koji način, možda, potpaljuje neke političke sukobe. Sada me najmanje u životu zanima Amerika.

Poslušajte kako su Dan Stuart i Sacri Cuori zvučali nedavno u Groningenu: