Planeta Zemlja pobedila klimatske promene

Da li je u pitanju praćenje svetskih trendova ili ekonomska kriza, tek izgleda da će se u Srbiji ove godine štedeti. Akcija "Sat za planetu" organizovana u subotu, 28. marta od 20.30 sati s ciljem da ukaže na sve ozbiljniji problem klimatskih promena, ali i na to da prirodni resursi pripadaju i nekim budućim generacijama prošla je uspešno. Izgleda da je na globalnim izborima u Beogradu, ovog puta planeta Zemlja pobedila klimatske promene.

I pored zapitanosti, "pa, što je ovaj Kalemegdan ovako u mraku", i šaljivih komentara "da li to neka ministarstva i Skupština grada nisu platili struju?" građani sve jasnije shvataju ozbiljnost klimatskih promena, ali i potrebu štednje električne energije.

- Struja treba da se štedi, bilo bi dobro da se ovakve akcije češće organizju; da se ne naplaćuje sve preko naših džepova; ma, neki se ljudi ponašaju kao šeici - bili su samo neki od komentara građana.

Ovog puta potrebu štednje najozbiljnije su shvatile institucije, spomenici kulture, veliki trgovinski lanci. Kako saznajemo od organizatora akcije "Sat za planetu" Svetskog fonda za zaštitu prirode akcija je veoma uspešno završena u Beogradu i Novom Sadu.
- Kako je akcija protekla u manjim mestima još ne znamo, ali u Beogradu i Novom Sadu bilo je veoma uspešno, evo ja stalno dobijam SMS poruke i svi su oduševljeni akcijom - kaže direktorka programa Svetskog fonda za zaštitu prirode, Dunavsko-karpatski program, Duška Dimović.

Akciji se prikuljučilo oko 25 opština i gradova u Srbiji, od velikih centara do manjih mesta kao što su Babušnica, Ljubovija, Koceljeva, Žitište ...

Kako od Duške Dimović čujemo, u odnosu na region izgleda da je Srbija bila najuspešnija. Primer Australije govori da se jednosatnom akcijom gašenja svetla i dekorativne rasvete može uštedeti oko 10 odsto energije.

Danskoj je u sezoni dovoljno 96 kilovat-sati po kvadratu, Srbiji 228. Zamenom po dve klasicne, štedljivim sijalicama , tri miliona potrošaca u Srbiji godišnje bi uštedelo 701 milion kilovat- sati ili energiju proizvedenu u elektrani, snage 480 megavata.

Stručnjaci kažu da je za izgranju ovakve elektrane potrebno pola milijarde evra i oko sedam godina. Prema nekim računicama, zamena sijalica koštala bi 18 miliona evra. Ova ušteda bi se isplatila za sedam meseci.

Akciju „Sat za planetu“ u kojoj je Srbija ove godine prvi put učestvovala, pokrenuo je WWF (Svetski fond za prirodu). Učešće u akciji su potvrdila mala ostrva u južnom Pacifiku, gusto naseljeni gradovi Amerike. Akciji „Sat za planetu“ priključilo se 66 glavnih gradova i devet od deset najpopularnijih svetskih metropola među kojima su: Njujork, London, Peking, Pariz, Moskva, Singapur, Berlin, Rim, Atina, Kairo, Rio de Žaneiro, Dubai, Meksiko Siti, Sidnej, Bombaj, Kuala Lumpur i mnogi drugi.

Pretpostavlja se da je svetla u 20.30 časova po lokalnom vremenu isključilo 2.848 gradova u 83 države.

Akciju „Sat za našu planetu” posebno su podržali Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Kabinet potpredsednika vlade za evropske integracije-grupa za održivi razvoj, Pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine, Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda, Grad Beograd, Grad Novi Sad, Uprava za zaštitu životne sredine Novog Sada i Agencija za energetsku efikasnost republike Srbije i mnogi drugi ...

Ujedinjene nacije procenjuju da će za tri veka na planeti zemlji živeti devet milijardi ljudi, bilo bi dobro da i oni imaju dovoljno struje, čiste vode i vazduha, poneko drvo, vrapca ili vevericu, bar za sećanje na davne pretke.

Tekst: Danijela Tadić
Fotografija: M.Risović, S.Džambić, S.Knežević