S maštom možeš sve

Razmišljaju o genetskom dopingu, seksualnoj selekciji, vampirima, klizištima, paradoksu blizanaca, "vole sve ono što vole mladi" i od većine svojih vršnjaka razlikuju se, uglavnom po tome, što se ne stide da pokažu "koliko su ludi za naukom".

U Srbiji je i ove godine, pod sloganom "Pokaži svima koliko si lud za naukom" održano takmičenje za mlade komunikatore nauke, "Laboratorija slavnih". U finalu se našlo osam takmičara, a najuspešniji je bio student molekularne biologije iz Požarevca Mirko Đorđević, koji će predstavljati našu zemlju, u junu ove godine, na Festivalu nauke u Čeltnemu u Velikoj Britaniji.

Žiri u sastavu; savetnik za promociju nauke i tehnologije ministra Božidara Đelića, Katarina Petrović, direktor istraživačke stanice "Petnica" Vigor Majić, urednik naučnog programa Radio Televizije Srbije Ilija Cerović i savetnik za održivi razvoj ministra Božidara Đelića, glumac Zoran Cvijanović, imao je pred sobom težak zadatak.
Odlučivala je harizma, moć prezentacije, sposobnost da se ponekad teški i komplikovani naučni pojmovi predstave na jednostavan način.

Ove godine najbolji u "Laboratoriji slavih" su studentkinja biohemije na PMF-u u Novom Sadu Bojana Kravić , koja je osvojila treće mesto i novčanu nagradu od 20 hiljada dinara. Drugo mesto i nagrada od 30 hiljada dinara pripala je studentu molekularne biologije na PMF-u u Beogradu Iliji Biliću, dok je prvo mesto, nagradu publike, 55 hiljada dinara i put u Veliku Britaniju osvojio Mirko Đorđević.

Vampri ili porfirija?

Uz nervozno trljanje dlanova, šetkanje, pitanja "što mi je ovo trebalo u životu" počinje takmičenje.

Šta mislite da li su vampiri plod mašte ili stvarnost? Pita u kostimu vampirice Bojana Kravić, devojka rođena 1981. u Mostaru, koja voli astronomiju, latino–američke plesove, tehno muziku, filmove, a želja joj je da pronađe lek za rak ili SIDU.

U nauci je prisutna teorija, po kojoj su ljudi koje mi znamo s filmova pod imenom "vampiri", u stvari obični ljudi koji su bolovali od bolesti zvane porfirija. Porfirija je grupa genetski uslovljenih bolesti koje se karakteriše poremećajima metabolizma porfirina i njihovog krajnjeg proizvoda hema.

(old_image)- U telu obolelog dešavaju se promene, takvi ljudi ne mogu da izlaze na dnevnu svetlost, jer im je koža izuzetno osetljiva, od svetlosti dobijaju velike opekotine i ožiljke. Raspadaju im se crvena krvna zrnca i imaju manjak kiseonika u krvi, veoma su anemični i bledi. Pre transfuzija, u davnim vremenima lečili su se krvlju životinja ili čak i drugih ljudi. Pored svega desni im se povlače prema gore, koren zuba se ogoljeva, pa zubi izgledaju veći, nego što stvarno jesu. Porfirija je izuzetno reka bolest, objašnjava Bojana, uz poruku da ne osuđujemo druge po spoljašnjem izgledu.

Pored takmičara koji su hteli da privuku pažnju čudima nauke, bilo je i onih koji su pokušali da kroz svoje izlaganje na direktan način obrazuju ljude. Jedna od takvih je i lekar na doktorskim studijama iz molekularne biologije Jovana Trifunović, rođena 1981. u Zagrebu. Ona je govorila o SIDS-u bolesti u narodu poznatoj kao "smrt u kolevci".

SIDS je nerazjašnjena smrt novorođenčeta od jednog meseca do godine dana.
- I pored toga što ova bolest nije dovoljno poznata studije su utvrdile da postoje neki faktori rizika, kao što su neadekvatna nega same porodilje, gojaznost, česte trudnoće. Od postnatalnih uzroka možemo izdvojiti neodgovarajuću postporođajnu negu bebe, rađanje s malom kilažom, pušenje pored deteta, nepravilno stavljanje deteta na spavanje. Beba treba da spava na leđima ili na strani, ali nikako na stomaku. Dete bi trebalo da boravi u provetrenoj sobi gde je temperatura od 16 do 18 stepeni. Decu ne treba pretrpavati, ne treba da spavaju s odraslima, braćom ili sestrama, beba se mora redovno vakcinisati i dojiti, objasnila nam je Jovanka.

Ona smatra da je "Laboratorija slavnih" u organizaciji Britanskog saveta u Beogradu dobar način da se nauka predstavi van fakulteta i stručnih institucija.
- Bila sam na raznim kongresima ali ovde je atmosfera mnogo jača. Za mlade naučnike je od izuzetnog značaja medijska prezentacija, ima, na primer, dosta profesora koje ne možete da slušate, jer ne znaju da predaju, ne znaju da dođu do suštine.

Drugoplasirani Ilija Bilić studira molekularnu biologiju, rođen je 1984. u Beogradu, interesuje ga genetski doping, a pohađao je i ženske studije. Priča nam da je promocija nauke ključan faktor napretka društva i najjače sredstvo u borbi protiv iracionalnih ideja.
- Medijski nastup je veoma bitan, morate znati da dobijete podršku za svoj rad i pare za projekat. Veliki problem je senzacionalizam u nauci.

Ilija i Jelena kažu da je za nauku pored mnogo rada bitna i ljubav. Priznaju da kada uče ne gledaju na sat, i da je, pored opšte inteligencije, za naučnika veoma bitna i kreativna inteligencija.

Od 4 300 sisara čovek ima najbizarniji seks

(old_image)Izlaganje koje je svojom originalnošću, ipak, privuklo najviše pažnje je prezentacija o seksualnoj selekciji pobednika takmičenja Mirka Đorđevića. Šareno perje, jake boje, rogovi, mužjaka proizvod su seksualne selekcije ženki, a naučnike posebno interesuje uticaj seksualne selekcije na seksualno ponašanje ljudi.

- Od 4 300 vrsta sisara čovek ima najbizarnije seksualno ponašanje. Kada bi pitali vašeg psa, »šta misliš, o mom seksualnom ponašanju«, njegov odgovor bi bio: "Vi, odvratni ljudi, svaki dan u mesecu vodite ljubav, gazdarica se nudi i kad nije plodna, to je jalov trud, a najbizarnije je kad vodite ljubav krijući se u spavaćim sobama, umesto da to radite, pred prijateljima, kao svaki pas koji drži do sebe" - energično priča Mirko.

Gorile i šipmanze naši najbliži srodnici, kako objašnjava Mirko, imaju sasvim drugačije seksualno ponašanje.
- Na evolucijiu ljudske vrste najjače je uticao razvoj govora, kultura, upotreba složenih alatki, a na ove činioce koji su oblikovali savremnog čoveka, najjače su delovali: uspravan hod, razvoj mozga i naše seksualno ponašanje, nastalo pod uticajem seksualne selekcije.

Komentarišući odnos nauke i medija, Mirko kaže da lekari postoje zarad pacijenata, političari zarad nacije, a naučnici zarad obrazovanja.

- Postoji jaz između naučnika i javnosti, jasno je da sve što pročitate u medijima nije nužno istina. Primetan je senzacionalizam, pa i u nauci, ali gde je tu istina?

Sa kakvim se sve problemima sreće nauka Miloš objašnjava razmatrajući pojam homoseksualizma.
U našoj javnosti, nedavno se rasplamsala velika debata o ovom obliku ljudske prirode. O homoseksualnosti su govoriili političari s jedva završenom srednjom školom, ljudi na ulici, predstavnici gej udruženja, samo ne naučnici.

- Nisam video da su nekog naučnika pitali da objasni šta je to homoseksualizam? Ja se kao evolucioni biolog bavim tim pitanjem, i mogu da kažem da homoseksualnost nije bolest, ne radi se o genetičkom ili kulturološkom uticaju. Javnost mora da zna da svi ljudi na planeti Zemlji imaju zajedničko poreklo, pa opet, svaki čovek je jedinstveno i neponovljivo biće. Svako treba da bude ono što jeste. Zašto se homoseksualnost, ako se ne prenosi genetički, održala tako dugo? Homoseksualni parovi nemaju potomstvo, a homoseksualnost se održala tokom vremena. Nije to samo uticaj vaspitanja ili novotarija, to je nešto što postoji u prirodi.

Šta se istražuje u Srbiji?

(old_image)Muka koja stalno muči nauku u Srbiji jeste i finansiranje naučnih istraživanja za koje građani kao budžetski obveznici daju novac.
Mirko nam priznaje da ni njemu nije jasno zašto se neki projekti finansiraju.

- Vi dajete novac u naučna istraživanja u koja javnost nije uopšte upućena, postavite pitanje koliki je to novac? Kod nas žene u velikom broju oboljevaju od kancera dojke, ko na institutu radi istraživanja za kancer dojke? Ko to radi, vi ne znate, građani to ne znaju, zar nije normalno da se kaže, pa u našem kraju ima dosta žena bolesnih od tumora dojke, hajde da ulažemo u ovo istraživanje, umiru nam žene...

I pored svih muka nauke u Srbiji Mirko Đorđević ne sanja o inostranstvu i velikim pronalascima koji će promeniti svet, čeka da se kockice slože.

- Ko voli novac ide tamo gde je najviše para, postoje doktorske studije, razmena iskustva, ne morate da idete da živite tamo preko, ne plašim se druge sredine, ali zemlja Srbija je mesto gde sam odrastao, gde su moji prijatelji, gde su najlepše devojke.
Priznaje nam Mirko da dosta njegovih kolega s fakulteta sanja veliku karijeru negde u inostranstvu.

- Nekad to studente vuče kroz studiranje, ne ljubav prema nauci, nego to, "ja ću jednog dana imati opasnu lovu"... Volim ono što radim, ali ne može se reći da sam zaljubljen u nauku, nauka je jednostavno ono s čime dobro funkcionišem, kad se probudim ujutro i znam šta me čeka, imam energije.

Šta je važnije u nauci mašta ili znanje, pitamo Mirka, koji nam kratko odgovara:
- Onaj ko je maštovit može da razume sve.

Danijela Tadić