Istraživati, ali voditi računa o životnoj sredini

0

Srbija mora da istražuje nalazišta mineralnih resursa da bi znala sa kolikim prirodim bogatstvom raspolaže, ali prvenstveno mora da vodi računa o zaštiti životne sredine, ocenjeno je u četvrtak na skupu o niklu u Beogradu.

Na debati „Nikl: ekonomska dobit i ekološki rizik“ koju su organizovali Centar za demokratiju i nemačka Fondacija Fridrih Ebert, rečeno je da su mineralni resursi strateške sirovine i da o njima u tom smislu mora da se razmišlja, ali da oni moraju da budu iznad ekonomskih sloboda.

Predstavnici lokalnih samouprava na čijim teritorijama bi trebalo da se vrše istraživanja nikla, izrazili su zabrinutost da bi tim procesom bila zagadjena životna sredina, uz ocenu da je „istraživanje uvod u eksploataciju nikla na mala vrata“.

Oni su se zapitali da li je ekonomska korist od eksploatacije nikla toliko velika da se isplati uništiti zdravlje ljudi i najlepši predeo Srbije – Bukulju, Oplenac i Rudnik.

Predstavnici Arandjelovca, Vrnjačke Banje i Trstenika kazali su da usvojeni prostorni planovi tih područja ne predvidjaju eksploataciju nikla, već su usmerenui na razvoj poljoprivrede i turizma, odnosno da ostanu zdrava ekološka sredina.

Oni su naveli i da su tek posle nekoliko meseci od izdavanja dozvole za istraživanje nikla na njihovim područjuma bili upoznati sa tim i zatražili su od vlasti potpunu transparentnost prilikom donošenja svih odluka o istraživanju i eksploataciji nikla.

Akademik Dragomir Vitorović kazao je da je netaknuta priroda najveće blago 21. veka i da se, kad se govori o niklu, tema pogrešno skreće na toksičnost koja je neosporna, jer teški metali spadaju u toksične supstance, ali se ne pominje ugroženost životne sredine od eventualne prerade ruda.

BEOGRAD, 8. novembra 2012. (Beta)

Ostavite komentar

Your email address will not be published.