Da li znate šta slavimo 11. novembra?

0

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, ove godine se prvi put slavi kao državni praznik u Srbiji. Dan primirja u svim pobedničkim zemljama svečano se obeležava još od 1919. kako je bilo i u Srbiji do Drugog svetskog rata.

Narodna skupština Republike Srbije krajem 2011. godine usvojila je izmene Zakona o državnim i drugim praznicima kojim je predviđeno da se Dan primirja posebno obeležava i da obavezno bude neradan dan.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembar, spomen je na sve nevino stradale od 1914. do 1918. godine i u Srbiji će se ove godine po prvi put obeležiti kao državni praznik.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu predstavlja jedan od najznačajnijih praznika iz tog perioda, a posebno se svečano proslavlja u zemljama-pobednicama u ovom ratu. Svečanosti na najvišem državnom nivou posebno su karakteristične za Veliku Britaniju, Francusku, Italiju, Rusku Federaciju, Sjedinjene Države.

Prvi svetski rat je trajao četiri godine i u njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila. Više od 70 miliona ljudi je bilo pod oružjem, a od toga preko 60 miliona ljudi u Evropi je bilo mobilisano u jedan od najvećih ratova u istoriji. Posledice rata su bile da je ubijeno više od 15 miliona ljudi, 20 miliona ranjeno, a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja država i privreda.

Srbija je u Prvom svetskom ratu ukupno izgubila 1.248.136 stanovnika, odnosno 28 odsto stanovništva.
U stvarnosti taj procenat je mnogo veći kada se imaju u vidu državni okviri Srbije od pre Balkanskih ratova, koji su, prosto i po sastavu stanovništva, izneli „na svojim leđima” čitav taj rat, uz bitnu pomoć desetina hiljada Srba dobrovoljaca sa prostora negdašnje Austro-Ugarske.

Zakonom o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji uvršten je i 11. novembar kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji, kako je saopšteno iz kabineta predsednika Republike, treba obeležavati na vidljiv i upečatljiv način, a jedna od mogućnosti je nošenje amblema sa cvetom Natalijina ramonda.

Republika Srbija mogla bi da započne običaj nošenja cveta u nedelji koja prethodi Danu primirja. U tim danima, a na osnovu preporuke Vlade, državni funkcioneri i zaposleni u državnoj upravi, učenici, studenti, sportisti, kao i javne i medijske ličnosti, mogli bi da na reverima i drugim prikladnim mestima, nose odgovarajući simbol – navodi se u saopštenju.

Natalijina ramonda je biljka koja raste kako u Srbiji, uglavnom na istoku, tako i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan.

Njena simbolika je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena – cvet nazvan po kraljici Nataliji Obrenović.

Cvet Natalijina ramonda je poznat i kao cvet feniks koji se, i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može oživeti, što ukazuje na vaskrs srpske države iz pepela posle Prvog svetskog rata, kaže se u saopštenju kabineta predsednika Srbije.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.