Hoću na mere!

0

NULL

Piše: Aleksandar Bećić

Molim nadležna ministarstva, uprave, službe i odeljenja pri MUP, BIA, VBA, VOA i SID (za neupućene – Služba za istraživanje i dokumentaciju pri Ministarstvu spoljnih poslova) da me stave na mere.
Da me malo prisluškuju.
Da uzimaju moje listinge.
Pa da počnem da se bavim politikom i zakukam kako me prisluškuju. Ili da odem do neke od zapadnih ambasada, pa kažem da je moja sudbina ugrožena, jer kao slobodoumni građanin ove zemlje ne mogu da kažem šta mislim! Pa da mi oni daju politički azil, a ja odem negde… Daleko… Gde mere nisu tako uspešne.

Fotografija: Nemanja Radenković

Hej, bre, narode, šta je sa vama??? Oslepeli ste? Ogluveli? Udarila vas partijska poslušnost u glavu? Nije bitno u kojoj ste stranci, samo me interesuje, da li je do pre nekoliko dana prvi potpredsednik Vlade Srbije na sva zvona preko raznih medija govorio kako ga prisluškuju??? Zar nije rekao da su počeli da ga prisluškuju posle sukoba sa Miškovićem? Zar nije najavio da će do kraja nedelje da saopšti ko ga je, kako i kad prisluškivao?
I?
Šta smo dobili?
Da je prisluškivan 2009. i 2010.? Da se spominje u 84 listinga? Izveštaja? Da je bio na merama zbog jednog mog kolege novinara i jednog anonimnog (pardon, poluanonimnog) producenta?
A, da li smo dobili neko ime i prezime?
Nismo.
Da li je rečeno da je neki pisar iz administrativnog odeljenja kriv za „Srpski Votergejt“ – kako ga pogrešno krste pojedini neobavešteni ili neuki urednici po beogradskim medijima? Nije.
Pa šta novinari u ovoj zemlji da kažu? Kome oni da se požale? Na koga da zakukaju?
Aman! Velimir Ilić izjavi da ministri manje telefoniraju od kako se pojavila afera prisluškivanje, i doda čovek da u njegovom ministarstvu ljudi uopšte ne razgovaraju telefonom!
Zašto???
Zar ima nešto strogo poverljivo u ministarstvu građevine i urbanizma? Zar postoji nešto što niko drugi ne sme da zna? Ili recimo u ministarstvu kulture? Ministarstvu zdravlja?
Hoću bre, da znam svaku reč koju izgovore oni koji vladaju ovom zemljom! Zato što oni treba da račune polažu svojim građanima! Neću opet da mi se desi da neko kraducka na autoputu. Ili železnicama. Ili bilo gde drugo, da se razumemo!
Koliko je meni u znanju (a posao mi takav da mi jeste u znanju) – u mnogim evropskim zemljama se kretanje ministra ili premijera prati na osnovu baznih stanica mobilnih telefona. Iz bezbednosnih razloga. Jer, bez obzira na obezbeđenje, treba biti u toku gde ti je premijer u svakom trenutku.
I niko se od tih funkcionera ne buni. Znaju da ne vredi.
Znao je to i general Petreus, do pre neki dan prvi čovek najmoćnije obaveštajne agencije na svetu, CIA. Čovek dao ostavku, zato što je ŠPIJUNIRANJEM ustanovljeno da je bio u švaleraciji (ne, nije ga uhvatio Karamela)… Ko je pratio prvog čoveka CIA?
Pa, ljudi iz FBI.
A po čijem nalogu?
Zar je bitno? Nije bilo bitno ni Niksonu, koji je bio predsednik najmoćnije države na svetu pa je morao da da ostavku… A po čijem je on nalogu prisluškivan i špijuniran???
Bilo je takvih primera u istoriji mnogo.
U ovom trenutku, sigurno je, barem pet šefova razvijenih zemalja je „pod merama“.
Ove naše možda neko i prati, ali samo zbog svojih sitnih interesa. Eto, neko će saznati da je ovaj ili onaj ministar u Vladi Srbije sedeo sinoć u ovoj ili onoj kafani sa nekim tamo. Pa će to dojaviti nekom drugom, koji će mu dati 50 evra ili ručak za tu informaciju. Ali, od ovih ozbiljnih, naše političare- niko ne prati.
Zašto?
Pa, zato što nema razloga. Veliki su nam odavno rekli šta će biti sa Srbijom. Samo što mi nismo obavešteni.
Nego, dajte te mere. Pa da zakukam kao čovek.

Tekst je preuzet sa bloga „Postah, majko, kolumnista“ uz dozvolu autora.

Ostavite komentar

Your email address will not be published.