Pedofili slobodno šetaju Srbijom

0

"Bio je neraspoložen kada sam rodila žensko dete, a kada je devojčica proslavila prvi rođendan zapitao se ‘da mi je znati ko će joj biti prvi muškarac u životu’?" Ovako počinje svoju tragičnu ispovest Miroslava Simonović, čiju je kći seksulano zlostavljao rođeni otac.

Otprilike skoro svako peto dete u Srbiji žrtva je seksualnog zlostavljanja, saopšteno je povodom 19. novembra, Svetskog dana prevencije zlostavljanja i zanemarivanja dece Incest trauma centar Beograd.

Jedno od te dece bila je i Miroslavina pokojna kći. Miroslava tvrdi da je njena kći bila žrtva seksusalnog zlostavljanja od strane oca.


On je bio visoko obrazovani intelektualac i radio je povremeno u inostranstvu, a meni u ono socijalističko vreme niko nije verovao. Govorili su mi da ćutim, da ne uništavam svoju porodicu, a to što je život moje kćeri uništen, nikom nije bilo bitno, bilo je važnije da se očuva nečiji „ugled“ – kaže Miroslava Simonović.

Što da se mešam u tuđe probleme?

I ovo je, na žalost, samo jedna od priča žrtava seksualnog zlostavljanja dece, a još više je poražavajući podatak da je, kako tvrde stručnjaci, svega pet odsto građana Srbije spremno da prijavi seksulano nasilje nad decom u porodici koju poznaju.

Pod opaskom, „neću da se mešam u tuđi porodični život“, za mnoge žrtve se nikada ne dozna. Prema podacima dr Ljijane Bogavac, u 71 odsto slučajeva reč je o višegodišnjem seksualnom zlostavljanju dece. Podaci svedoče da su žrtve seksulanog nasilja i šestomesečna deca. U 80 odsto slučajeva zlostavljači su članovi porodice, u 50 odsto zabeležnih podataka, nasilnik je otac, a žrtve su uglavnom devojčice.

Kako tvrde stručnjaci Inscest trauma centa, u 60 odsto slučejva nasilje će se ponoviti, a u 10 odsto će se završiti smrtnim ishodom.

Aktivisti ističu da je najbolje da žrtva nasilje prijavi policiji, sudu, centru za socijalnu zaštitu, ali i da sve te tri institucije pravovremeno rade na rešavanju problema.

Nema prave kazne za seksualne nasilnike nad decom

I taman kada pomislite da će zlikovac dolijati i dobiti zasluženu kaznu, suočite se sa srpskom birokratijom i pravosuđem, koje kada su u pitanju predmeti seksualnog zlostavlanja dece nije „ni sporo ni dostižno“.

Dodatna nepravda prema žrtvama jeste Krivični zakonik, prema čijim odredbama – seksualno nasilje spada u red krivičnih dela koja zastarevaju.

Devojčica je bila žrtva seksualnog nasilja od strane oca od šeste do jedanaeste godine života. Kada je imala 17 godina osnažila se da žrtvu prijavi, da bi dobila odgovor da je slučaj zastareo, svedoče podaci Incest trauma centra.


Politička volja pre svega

Na pitanje koliko je policija spremna i edukovana da reaguje u slučajeva seksulanog nasilja, Dušica Popadić kaže za Nadlanu.com da je Incest trauma centar prva organizacija koja je edukovala policiju od 2001. do 2003. godine.
Što se nas tiče policiji ne nedostaje obrazovanje, ali sve je stvar političke volje, odnosno toga koliko je vlast spremna da podržava žrtve nasilja i pravilan rad nadležnih službi. Naše iskustvo je da sve zavisi od toga ko je na vlasti. Danas govorimo par meseci posle izbora i još čekamo da vidimo da li će biti dovoljno političke volje – kaže Popadić

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost pololova u Skupštine Srbije Meho Omerović naglašava da će se lično boriti za promenu ovog zakona.

Dok se Skupština ne dogovori i ne izmeni Zakon, stvarnost je neumoljiva. Prema rečima direktorke Inscest trauma centra Dušice Popadić, trenutna maksimalna kazna za seksulane zlostavljače dece jeste od dve do dve i po godine zatvora.


Maksimalna zabeležena kazna je devet godina, ali tu se radilo o povratniku – kaže Popadić



U Srbiji ima samo 13 kvalifikovanih psihoanalitičara


Dodatni problem za žrtve su i nedovoljno osposobljeni psihijatri i psiholozi koji ne znaju kako da na pravi način pomognu žtvma.

Kada je devojka od 30 godina došla kod psihijatra i rekla da je od detinjstva bila žrtva seksulanog nasilja, psihijatar joj je rekao da umišlja i sanja i samo joj prepisao antidepresive, kaže se u jednom od edukativnih filmova koje je Incset trauma centar snimio.


Psiholog Vesna Brzev – Čurčić naglašava da u Srbiji ne postoji zakon o psihoterapiji i da je prpblem i to što u Srbiji ima svega 13 kvalifikovanoh psihoanalitičara.

Kada je ovaj problem u pitanju psiholozi ističu, važnost edukacije dece o tome šta je sve seksulano nasilje i važnost vršnjaka kojima se potencijalne žrtve mogu poveriti. Iako se o tome, kako se čulo, govori već dve godine, u srpskim školama deca još ne uče da prepoznaju seksualno nasilje. Pa dok škole ne počnu da obrazuju decu najbolje je da ih majke nauče pravilu donjeg veša.

Lanzarot konvencija

Konvencija o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i seksualnog zlostavljanja stupila je na snagu 1.jula 2010.godine, a Srbija je jedna od 19 zemalja koja je ratifikovala Konvenciju koja jasno objašnjava šta je to sve seksulano nasilje nad decom.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.