Lekari ne znaju da otkriju HIV virus!

0

Dragiši Zekiću (49) pre 26 godina lekari Kliničkog centra Srbije greškom su dijagnostifikovali HIV virus. Dragiša je proveo punih 17 godina života u paklu, koje sada pokušava da nadoknadi odštetom od 450.000 dinara

Novosti“ pišu da su lekari pre 26 godina postavili Zekiću dijagnozu pozitivan na HIV. Prognan od društva, prijatelja, otuđen i odbačen živeo je Dragiša punih 17 godina, sve do 2002. godine kada je gotovo slučajno sazno da virus nema i da ga, zapravo, nikada nije imao.

Zbog svega Zekić je tužio Klinički centar Srbije i – dobio parnicu! Posle osam godina suđenja, Viši sud u Beogradu pre dva dana je doneo prvostepenu presudu: Zbog nanošenja duševnog bola, KCS mora da mu isplati 450.000 dinara.

U Klinički centar sam u januaru 1986. godine otišao zbog visoke temperature, a izašao sam sa pozitivnim nalazom na HIV, započinje priču dostojnu filmskog scenarija, u kancelarijama JUKOM-a, čiji su ga advokati zastupali Dragiša Zekić.

Doktor Đorđe Jeftović mi je saopštio strašnu vest. Nisam verovao. Onda me je preplavio strah. Kaže, samo ga je jedna informacija interesovala – koliko mu je života ostalo?

Ne znam. Nisam siguran, možda mesec dana, možda šest meseci – odgovorio mi je Jeftović – odmotava klupko sećanja Zekić. Imao je tada 22 godine.

„Eliza“ test koji je urađen nije bio siguran, pokazaće se u godinama koje su usledile. U međuvremenu su prijatelji kojima je rekao za dijagnozu počeli da ga izbegavaju. Napustio je Poljoprivredni fakultet. Godinu dana je svake sedmice išao na vitaminske terapije i ispitivanja na Infektivnu kliniku KCS. Onda je odlučio da to prekine.

Posle saslušanog pitanja i molbe da prokomentariše sudsku presudu u korist Dragiše Zekića, načelnik Infektivne klinike KC Srbija dr Jeftović, pre nego što je spustio slušalicu.
„Novostima“ je kratko rekao: „Nemam vremena za novine!“

Nisam se osećao bolesno, a čekao sam dan da umrem. Ubrzo se pročulo da imam HIV. Kao dlanom o dlan, bio sam opet sam. Nisu se sa mnom više ni rukovali – kaže Zekić.

Posao radnika obezbeđenja zamenjen mu je za rad u skladištu.

Zadužio sam veliki usisivač da bih usisavao beton. Sve su činili samo da ne bih dolazio u kontakt sa ostalim radnicima“, priča Zekić.

Posle jedne godine posla i diskriminacije od strane kolega predložena mu je invalidska penzija, koju je i prihvatio.

Dragiša je tako spokojan čekao smrt. Sve do 2002. godine. Do 1. decembra i Svetskog dana borbe protiv side.

Ni sam ne znam šta me je potaklo da se testiram anonimno. A kada sam posle dva sata došao po rezultate, pokazali su nalaz. Bio je negativan! Uzeo sam papir, zgužvao ga i bacio u kantu. Greška, proderem se! Pet puta su mu doktori vadili krv tog dana. Rezultat je svaki put bio isti – negativan.

Dragiša je sada aktivan član u nevladinim organizacijama koje se bore protiv diskriminacije ljudi obolelih od ove opake bolesti.

Mislim da mnogi ne shvataju da je borba protiv HIV bolesti u velikoj meri i borba protiv odbacivanja, stigme, ponižavanja – kaže Zekić.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.