Deja vu: EU ima sve preduslove da se raspadne kao Jugoslavija?!
Poznati analitičar Tim Džuda anlizirajući krizu koja uveliko potresa Evropu, podseća na mnoge alarmantne sličnosti sa okolnostima koje su prethodile raspadu Jugoslavije i upozorava da je takav scenario veoma moguć i u slučaju EU.
U komentaru koji je objavio na portalu Blumberg (Bloomberg.com), Džuda slikovito nagoveštava da bi umesto evropeizacije Balkana kojoj se teži, Evropa vrlo lako mogla da doživi da bude balkanizovana, tj. mogla bi da se raspadne kao i nekadašnja Jugoslavija.
Objašnjavajući svoju prognozu, Tim Džuda pravi paralelu sadašnje krize koja drma EU i njenih uzroka sa uzrocima sloma Jugoslavije i iznosi nekoliko glavnih sličnosti.
Na prvom mestu su sve glasniji i moćniji separatistički zahtevi brojnih regija u evropskim državama koje su sve ozbiljnije u nastojanjima da se odvoje od matičnih država, baš kao u slučaju nekadašnjih jugoslovenskih republika. Kao primer navodi izbore u Kataloniji na kojima su jasnu većinu dobile partije koje se zalažu za secesiju, ali i slučaj Belgije i Velike Britanije.
Dalje, navodi autor, i u Evropi, kao i bivšoj Jugoslaviji, postoji podela na sever i jug, odnosno, vredne „severnjake“ koji ne žele da finansiraju lenje „južnjake“, za šta je više nego očigledan primer odnos Nemaca prema Grcima i njihovoj krizi.
Takođe značajna paralela se može podvući i u slučaju nacionalističkih i ektremno desničarskih partija i političara koji danas u Evropi, kao devedesetih u Jugosalviji, stiču sve veći broj pristalica među građanima kojima su za krizu kroz koju prolaze najčešće krivi svi koji su „drugačiji“ po bilo kom osnovu. Džuda podseća na uloge Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana i poredi ih sa retorikom današnjih evropskih desničara.
Jedina razlika je, ističe Džuda, ta što je Milošević želeo veliku Srbiju, a Tuđman veliku Hrvatsku, dok Katalonci i Valonci nemaju sličnih ambicija, tj pretenzija prema drugim oblastima.
Problem neravrnomernog razvoja svih država Evropske unije, autora podseća na nekadašnji koncept "asimetrične federacije" u Jugoslaviji, ali i ne manje važna činjenica da, kao što ni nekadašnje jugoslovensko rukovodstvo nije birano na direktnim izborima, tako se ni vođstvo EU ne određuje na izborima, voljom glasača, a u oba slučaja razlog je isti – želja da se spreči preglasavanje država, tj republika sa većim brojem stanovnika. Još jedan sličnost je i sistem rotirajućeg predsedavanja.
Zbog toga, Tim Džuda u svom tekstu veoma ozbiljno upozorava narode koji u današnjoj EU imaju separtističke teženje, ta nikako ne bi smeli da zaborave na primer nekadašnje Jugoslavije koja je svojevremeno takođe bila veoma značajna evropska država poput Španije ili Velike Britanije danas.
Međutim, sedam državica koje su nastale njenim raspadom su danas na začelju svih dešavanja, opada im broj stanovnika, a njihov uticaj u svetu je tako slab da moraju da se povinuju tuđim pravilima i normama.
Na kraju, Džuda apeluje na države EU kojima ozboljno preti secesija da preduzmu sve kako do toga ne bi došlo i da sa mnogo mudrosti i iskrenog dijaloga pronađu obostrano prihvatljivo rešenje, jer će se u suprotnom, desiti tragedija, odnosno balkanizacije Evrope teško izbeći.