Zašto žudimo za slatkim?

Baš poput kofeina, nikotina i alkohola za koje znamo kako nam škode, a ipak dopuštamo sebi njihovu konzumaciju, i šećer funkcioniše po istom principu. Odličan je za trenutno podizanje količine dopamina i izazivanje osećaja sreće. Šećer kao i teže droge polagano stvara zavisnost koje se nije tako lako rešiti. Pomalo smanjujte količine šećera i za svaki put pobedu nagradite – naravno ne slatkim.

Telu je potrebno gorivo kako bi preživelo, a najbolji način za podizanje količine energije je unos dovoljne količine proteina. Ako organizam ne dobija dovoljno proteina počinje da gubi energiju. Šećer je brza zamena za protein i omogućuje trenutno podizanje količine energije. Počnite da jedete dovoljno proteina i primetićete kako vaša želja za slatkim lagano nestaje.

Celi dan ste bili dobri, za ručak ste jeli zdravo, za međuobrok ste izabrali voće. Izbegavali ste slatka gazirana pića i odbijali ste da posegnete za nečim slatkim. Ali uveče ste nakon dugog i napornog dana došli kući iscrpljeni i sve što želite je nešto slatko. Pokušajte se odupreti i nagradite se za celodnevnu istrajnost zabavnim filmom ili šetnjom s boljom polovinom.

Kada smo bili deca, slatkiše smo povezivali s nagradom za to što smo bili dobri ili učinili nešto kako treba. Slatkiši su se pojavljivali na veselim događajima poput rođendana i godišnjih odmora. Nije ni čudno što nas taj ukus slatkog vraća u to srećnije i bezbrižnije doba. Ipak sad kad smo odrasli moramo naučiti da se nosimo s tim željama. Nema ništa loše u tome da sebi udovoljimo s vremena na vreme nekom slatkom poslasticom, ali preterivanje sa slatkim iz emocionalnih razloga nije rešenje.

Izvor: Index