Hristos se rodi - da se svaki čovek preporodi

Objavljeno 7. jan 2013. / 02:03:19

Proslava rođenja Hristovog zauzima bitno mesto u životu svakog vernika hrišćanske veroispovesti, a običaji puni porodičnog duha i zajedništva čine ovaj praznik dodatno važnim za one koji veruju.

Ovo je dan kada je porodica na okupu, kada se zaboravljaju sve svađe i prepirke, kada svako od nas pokušava da bude ono što treba - čovek. Dug je spisak običaja u našem i drugim narodima koji danas slave Božić, a oni su samo uvodni deo u suštinu ovog praznika - da Hristovim rođenjem se i mi preporodimo i postanemo bolji nego što smo bili.

Običaji za Božić

U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.

Ni jedan praznik kod nas nema više narodnih običaja nego Božić, koji se održavaju i dan danas. Najčešći običaji su: polaganje badnjaka, zastiranje domova slamom, kvocanje i pijukanje, mešenje česnice, pečenje pečenice, položajnik, a ima i mnogih drugih običaja koji ovaj praznik čine specifičnim, a znanje o običajima se prenosi sa kolena na koleno.

Uoči Božića slamom se posipa pod u kući, čime se dom pretvara u onu pećinu vitlejemsku, u kojoj se rodio Hristos, i u kojoj se prostirala slama radi ležanja stoke. U seoskim kućama slama na podu leži i po tri dana, a u gradovima ova je simbolika svedena na rukovet slame koja se postavlja uz badnjak.

U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove "kutja".

U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

Pravoslavci u Siriji i Egiptu Božić proslavljaju slično kao Rusi, jer su upravo ruski sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, "diduh" je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.

U Makedoniji 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje "badnika" na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Svetu Trojicu), a sva tri dela u kuću unese otac.

U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.

Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.

Hristov dolazak na ovaj svet koji se desio te Vitlejemske noći pre 2000 godina nije završen proces. Hristos se i danas rađa. Kada na pozdrav Hristos se rodi odgovaramo sa Vaistinu se rodi mi ne potvrđujemo tamo neki puki istorijski događaj. Mi potvrđujemo da se taj proces i sada dešava.

Božić je kada nahranimo gladnog. Kao što su Hrista nahranili kad se rodio. Božić je kad obučemo golog. Kao što su i njega obukli. Božić je kad drugima darujemo ono što imamo i možemo, kao što su njemu darovali mudraci sa Istoka. Kad utešimo tužnog. I razumemo odbačenog. Jer je Hristos bio odbačen.

Hristos se rodi!

Od Božića do Bogojavljanja ljudi u Srbiji se pozdravljaju rečima “Hristos se rodi” i otpozdravljaju “Vaistinu se rodi”. Ranije, ako su prijatelji ili članovi porodice bili daleko jedni od drugih, slali su božićne čestitke kupljene u pravoslavnim hramovima. Poslednjih godina, prijatelji uglavnom Božić čestitaju porukom upućenom preko mobilnog telefona.

Prepoznati Hrista u svakom od onih tužnih lica što mole za parče hleba - to je suština ovog praznika. Božić je formalno 7.januara, ali on je i svaki dan kad pokazujemo milosrđe prema drugima, Hristos se rađa u nama. Ljubav se useljuje u nas. Ko ima dovoljno otvoreno srce prepoznaće ljubav, ko nema, nastaviće da mrzi.

Mir Božiji, Hristos se rodi - Vaistinu se rodi!