Kada ćemo kupovati na pravim rasprodajama?

Sekretarka Udruženja Privredne komore Srbije (PKS) za tekstil Vesna Vasiljevć objasnila je da svi veliki svetski proizvođači odeće i obuće koji su na tržištu Srbije imaju proizvodnju u Kini za koju se plaća veća carina nego u zemljama EU.

"Za robu iz Kine u zemljama EU plaća se carina od 11,9 odsto. Kada se roba dostavlja u Srbiju, to je treće tržište, i uvozne carine se kreću od 18 do 22 odsto", objasnila je Vasiljević.

Prema njenim rečima, treba uzeti u obzir i troškove špedicije i ostalih ulaznih papira i sve to utiče na cenu koštanja dok je dosta skup i pristup šoping molovima.

Ona je napomenula da Srbija nema carine kad je u pitanju trgovina tekstilom sa EU na osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini iz 2005 i da će kada Srbija "postane članica EU roba biti za naš džep dostupnija i bice daleko veća konkurencija".

Vasiljević je ukazala da je kod rasprodaja domaćih proizvoda veliki problem što mnogi proizvođači u Srbiji nemaju svoje prodajne objekte, a ni povratnu informaciju sa tržišta šta se traži.

"U svetu se radi po principu da se lansiraju prve, manje, količine od, recimo, 300 do 500 komada, da se vidi da li ta kolekcija ili odevni predmet nalazi put do potrosača ili ne. Ukoliko predmeti nalaze kupca, rade se veće količine, a u suprotnom odmah se ide na rasprodaju da bi se došlo do svežeg novca koji bi se uložio u proizvodnju novih kolekcija", istakla je sekretar u PKS.

Vasiljević je navela da su najveće rasprodaje u Evropi i svetu (iako ne postoji utvrđeno vreme) oko Božića i tada cene u velikim evropskim gradovima budu drastično smanjene i do 70 odsto.

"Kod nas na rasprodajama maksimalna sniženja idu u proseku do 40 odsto tako da se ne može dogoditi da pojedine artikle možete bukvalno dobiti za par evra, što je veoma čest slučaj u tržnim centrima evropskih gradova gde se ide na količinu prodate robe i na veći ostvareni promet", objasnila je zvaničnica PKS.

Predsednica Centra za zaštitu potrošaca Srbije (CEPS) Vera Vida istakla je da su na domaćem tržištu visoke marže pa je često ista roba skuplja od one u inostranim buticima.

Po Vidi, takođe, trgovci, suprotno poslovnoj etici i dobrim običajima, i dalje koriste razne načine kako bi obmanuli potrošače. Mali broj uvoznika i visoke zaštitne carine su, takođe, ozbiljna prepreka trgovcima da rasprodaju robu, a da ujedno i profitiraju, mišljenja je Vida.

(B92)