Novosrpski: Hejt, lajk, šer, ekstra, vrh, WTF, OMG

0

Žargon je prisutan u svim društvima i potkulturama i ne treba ga ispravljati. On se ni ne može ispraviti jer je odraz bunta, a gušenje bunta stvara jači otpor. Zabrinjava pak što tinejdžeri, ali i oni mlađi, zanemaruju maternji jezik, a sve se više koriste prečicama u govoru stvarajući katkad i sasvim nelogične jezičke sklopove. Time je znatno smanjen fond reči kojima se služe.

– Tebra, završio sam strava igricu, šerovao sam ti je na fejsu, probaj!
– Ne mogu, iscureo net, a starci ne daju kintu.
– Smor.
– Totalni.

Razumeli ovaj dijalog?

Na „kvarenje“ jezika utiču društveni faktori, čija je posledica žargon. Uz to, deca i omladina pod neprestanim su uticajem medija i interneta. Tu su i mobilni telefoni, računari, tehnološke novine koje svakodnevno donose izazove i u jezičkom smislu. U ovom kratkom dijalogu uočavaju se pomenuti faktori za nastanak „novosrpskog“ naših najmlađih, prenosi portal 021.rs.

Lajkovao sam njen hejt

Ali sve ima svoju cenu, a najskuplju ovde plaća književni jezik jer ga naši potomci sve manje znaju. Mnoge reči iz književnog jezika deci su nepoznate, a o leksičkom fondu iz narodne ili starije književnosti da ni ne govorimo. Gube se i neke gramatičke kategorije (neki glagolski oblici, na primer), a pojedine vrste reči (opisni pridevi i prilozi) svode se na mali broj najfrekventnijih. Domaće reči zamenjuju strane, naročito engleske.

Pozajmljenice i tuđice bogate jezik. O tome je bilo reči i na međunarodnoj konferenciji „Kultura u dijalogu“, održanoj na Filološkom fakultetu u Beogradu krajem septembra. Najkompetentniji stučnjaci saglasni su da strane reči ne treba izbacivati, ali se one moraju prilagoditi domaćim jezičkim pravilima – izgovorno, morfološki i sintaksički.

Međutim, šta kad se strane reči počnu doživljavati kao naše, pa se od njih još izvode nove, a takav je „trend“ i u srpskom. Tako nauštrb reči iz književnog jezika dobijamo lajkovati (od lajk, eng. like – sviđati se), fejs (skraćenica za društvenu mrežu Fejsbuk, eng. Facebook), hejtovati (od hejt, eng. hate – mrzeti), šerovanje (od eng. share – deliti, podeliti), tagovanje (od eng. tagg – označiti).

Na smanjen rečnik dece i omladine utiče i nečitanje. Ni lektira, kao obavezno štivo i u osnovnoj i u srednjoj školi, ne čita se, osim ako nije sasvim sažeta i nalazi se na internetu.

Juče je bilo vrh, ali je danas smor

Deca se danas pitaju zašto bi rekli izvanredno, odlično, izvrsno kad umesto svega toga mogu reći – „ekstra“, „vrh“ ili „kul“. Tinejdžerima je često dosadno, ali da izgovore tu reč – dosada – ili njen sinonim – dokolica, nema potrebe, tu je bleja. Ljutnja i mržnja su kratko i jasno – hejt; nešto prevaziđeno, beskorisno, nepotrebno, suvišno – aut, izvesno, sigurno, pouzdano – sto posto. Nema dileme je li neko prevaren ili obmanut, isfoliran je… Izrazi su sasvim svedeni, a eventualno mogu biti dopunjeni prilozima strašno i užasno bilo u pozitivnom bilo u negativnom kontekstu. Tako se, ako reči i jesu u stalnoj upotrebi, iz svesti polako gubi njihovo osnovno značenje.

Ali ta deca, uz našu dozvolu obično, još od najranijih dana gledaju Baby TV, dakle na engleskom, rastu uz crtane junake čudnih imena koji se kreću izmišljenim prostorima takvih naziva da se za njihov izgovor jezik mora bar dvaput prelomiti (o oružjima i oruđima dečjih heroja da ni ne govorimo). A tek kad se crtani junaci s televizije presele u svet kompjuterskih igara, nastupa jezik samo deci znan. Možda ne umeju da izgovore sve glasove maternjeg jezika (jer, molim vas, srpski je grub jezik, pa kako bi ga detence znalo!), ali vrlo lepo znaju da kažu fluks, akilijan, Soni Blekbons, transmisija… I još kad odasvud čuju mejling, ofis, sekondhend, tajming, ofis, pet-šop, for sejl, pi-ar, kopi-pejst, i maternji dijalekat zvuči neobično, a kamoli književni jezik.

OMG, posalji mi njegov mob, pls. Thnx!

Deca rastu u digitalnom svetu i taj svet ispunjava svaki segment života – od gledanja i slušanja televizije kod kuće, do mobilnih telefona i laptopova gde god da su. A tim sredstvima za komunikaciju sve se brže prenosi poruka. SMS i ćaskanja na internetu ne služe za puko dogovaranje, ne treba saopštiti samo gde smo, s kim se nalazimo, kada… već i prepričati važan događaj od petka uveče, opisati osobu koja nam je privukla pažnju, rešiti zadatak ili položiti ispit čak! Dosta je to informacija, a prostor ograničen!

Zato su mladi doskočili ograničenjima modernih naprava i uradili ono što moraju – sve što treba opisati kao pozitivno je vrh, šta ima veze da l’ su ljudi u klubu bili veseli, da li je muzika prijala ili je momak veoma zgodan, pa još zelenook. Bilo je vrh! Prvo se štedelo na interpunkciji, sada je ona gotovo nepostojeća. Zatim se vreme gubilo i na kucanje celovitih reči, skraćene su. Onda su se i izrazi, skoro uvek engleski, sveli samo na početna slova – BTW, WTF, OMG. Šta li je sledeće?!

Možda bi svi trebalo da slede volju i potrebe mladih i da se okrenu novim tehnologijama i novinama u jeziku. Ali sve dok ima ko da ih vrati „staromodnim“ jezičkim oblicima, treba se boriti za lepu, književnu reč.

(021.rs – Ivana Ilić)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.