Majmun u svemiru – hoće li životinje naseliti druge planete pre ljudi?

0

Jedan majmun ušao je u istoriju nakon objave Irana da je uspešno lansirao živog primata u svemir i vratio ga na zemlju. Nauka je nebrojeno puta dokazala da ljudi mogu da prežive put u svemir, ali zašto i nakon toga nacije i dalje šalju majmune i druge životinje u svemir?

“ U slučaju Irana, ova demonstracija je više bila predstava“, smatra Kenet Halberg, istraživač sa Univerziteta Kopenhagen koji se bavi sposobnošću buba da prežive u uslovima sličnim onima u svemiru.

Kada je slanje majmuna u svemir u pitanju, tu nema ničeg novog. Međutim, slanje drugih životinja u svemir može da nam obezbedi dragocene naučne lekcije u vezi sa interplanetarnim putovanjima“.

Na samom početku svemirskog istraživanja, zemlje su slale šimpanze, pse i zečeve u svemir. Naučnici su verovali da ukoliko bespomoćne životinje mogu da prežive bestežinsko stanje, veliku brzinu leta i naglo ubrzanje, i ljudi imaju šansu da prežive putovanje u svemir.

Međutim, od tih početaka čovekovog istraživanja svemir je posetilo preko 500 ljudi, tako da testiranje mogućnosti preživljavanja ljudi u svemiru ne bi trebalo da predstavlja prioritet naučnog sveta.

Sa druge strane, eksperimenti sa životinjama mogli bi da budu dragoceni kada su u pitanju opasnosti dužih putovanja, poput interplanetarnih ili interzvezdanih putovanja koja bi za cilj mogla da imaju kolonizaciju udaljenih planeta i sistema.

Najbliža zvezda udaljena je od Zemlje 4 svetlosne godine, a put do Marsa bi trajao 4 godine ukoliko bi želeli da na njemu postavimo koloniju, smatra Halberg.

„Za sada je sve i dalje u domenu naučne fantastike, ali mi zaista moramo da razumemo kako organizmi reaguju na određene svemirske uslove“, izjavio je Halberg za LiveScience.

Tokom dužih letova, kapsula ne bi bila u potpunosti zaštićena od kosmičke radijacije, nultog pritiska vazduha i niskih temperatura. Eksperimenti na Zemlji ne mogu da simuliraju sve ove uslove, posebno tešku radijaciju.

„U pitanju je najveća pretnja po život ljudi, zato što radioaktivne čestice imaju toliko energije da mogu da unište molekule DNK ljudi“.

Halberg u svojim istraživanjima testira kako posebna vrsta bubašvabe reaguje na ovakve uslove. One tokom putovanja sebe dehidriraju i ulaze u stanje slično hibernaciji što im omogućava da prežive radijaciju i ledenu temperaturu svemira.

Testovi na životinjama takođe mogu da pokažu kako se određene promene tokom vremena mogu preneti i na druge vrste, od crva pa sve do ljudi.

Primera radi, nematode i ljudi pokazuju slične promene u ekspresiji gena koji reguliše nivoe šećera u krvi. Ali zato što su nematode znatno kompaktnije i znatno se brže razmnožavaju, naučnici mogu da proučavaju veliki broj nematoda tokom njihovog celog života, za razliku od ljudi.

Kada bi ljudi stigli do druge planete, bilo bi potrebno da pronađemo način za preživljavanje. Slanje svemirske zelene bašte pune voće i povrća i insekata koji bi ih oplođavali mogao bi da način da se obezbedi opstanak tokom misije na Marsu.

Međutim, insekti bi mogli da budu zbunjeni nultim pritiskom ili bestežinskim stanjem svemira. Takođe, postavlja se pitanje kakav bi bio životni vek voća i povrća u svemiru.

B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.