Beo zoo vrt životinjama nije lep kao svilena bombona

0

Da li je životinjama omogućeno da zadovolje osnovne potrebe u ponašanju, da iskoriste prostor za odmor i zaklon kada to žele, a ne kada im to neko dozvoli, da li te životinje žive u strahu, pate, da li je nekima od njih dosadno, da li nekima nije omogućeno da uspostave socijalnu vezu sa životinjama iste vrste?

Poremećaji u ponašanju specifičnost su zooloških vrtova, tako da posetioci zapravo ne mogu da nauče ništa o zatočenim životinjskim vrstama. Posetite beogradski zoo vrt kad imate vremena da izučavate ponašanje životinja i proverite da li tamo postoje svi elementi zakonom zabranjenog psihičkog zlostavljanja životinja kojim se narušava njihova psihička celovitost i koje izaziva poremećaje u ponašanju.

Da li je životinjama omogućeno da zadovolje osnovne potrebe u ponašanju, da iskoriste prostor za odmor i zaklon kada to žele, a ne kada im to neko dozvoli, da li te životinje žive u strahu, pate, da li je nekima od njih dosadno, da li nekima nije omogućeno da uspostave socijalnu vezu sa životinjama iste vrste?

Povodom uređenja Zoološkog vrta grada Beograda u medijima je objavljena izjava direktora u kojoj je istakao da bi proširenje na donji deo Kalemegdana rešilo sve probleme vrta, a da će deo za ptice da bude lep kao “svilena bombona”. Ovakvo viđenje rešenja problema nema dodirnih tačaka sa zaštitom dobrobiti životinja. Rešenje se svakako ne nalazi u proširenju prostora i uvećavanju kolekcije životinja, nego u ograničavanju broja životinja koje su prisiljene da u njemu žive.

Zakon o dobrobiti životinja propisuje da je vlasnik zoološkog vrta dužan da obezbedi naročito prostor i opremu za držanje i reprodukciju životinja u zatočeništvu koji odgovaraju potrebama svake životinjske vrste.

U beogradskom zoo vrtu posetioci mogu da vide poseban odnos prema divljim životinjama koje žive u zarobljeništvu. Polarni medvedi su smešteni u dubokim jamama bez zaklona od sunca. Temperature se u Beogradu leti kreću od 35-40’C i medvedi tada otežano dišu zbog toga što se njihova staništa usijaju i veoma se loše osećaju. Tigrovi, nilski konji, majmuni … svi oni žive u suviše malom prostoru koji ne odgovara njihovim potrebama. Divlje mačke su izbezumljene od straha, a ptice ne mogu da lete. Vukovi se unezvereno kreću. Zmije su među najugroženijim životinjama jer im je ugrožena dobrobit, čitav život provode sklupčane u malim terarijumima bez mogućnosti da se kreću u skladu sa svojim prirodnim potrebama. Oko 350 000 do 400 000 posetilaca Beo zoo vrta godišnje nažalost pomažu održavanje kolekcije zatočenih divljih životinja.

Ovakvi zoo vrtovi se više nigde u svetu ne zidaju i ne održavaju, nego se zatvaraju jer su nehumani. Divlje životinje se smeštaju u posebno uređene rezervate u kojima žive u otvorenom prostoru s prirodnim barijerama gde mogu više ili manje slobodno da se kreću i čak i druže jedni s drugima, kao u svom prirodnom okruženju.

Danas postoje humanija rešenja od Španije preko afričkih zemalja do Singapura, a to su animal friendly prostori u kojima životinje žive mnogo kvalitetnije i bez mučenja.

Zoološki vrtovi predstavljaju mesta na kojima se posetiocima ne omogućava edukacija, nego uvrnuta zabava. Većina ljudi u zoo vrtovima može da vidi samo loše uslove života, neprirodno ponašanje životinja, a svesne osobe koje interesuje očuvanje planete mogu da vide isključivo štetu koja se nanosi prirodi.

Zoo vrt predstavlja izvor neprekidne strahovite patnje zatočenih divljih životinja koje su podložne životinjskim psihozama koje karakterišu ponavljanje pokreta u mestu, neprekidno besmisleno kretanje, pa čak i sakaćenje sopstvenog tela. Neretko životinje dobijaju antidepresive kao terapiju koja im zapravo ne pomaže.

Strani mediji bezbroj puta su izveštavali o povredama koje su zadobila deca i drugi posetioci zoo vrtova koji su želeli da se fotografišu sa tigrovima, primatima i drugim životinjama. Životinje su osećajna bića, a ne izložbeni eksponati. Divlje životinje treba da žive u svom prirodnom okruženju ukoliko ne postoji naučno opravdan dokaz da im je bolje u zarobljeništvu.

Danas edukacija o divljim životinjama može da se sprovodi kroz emisije i dokumentarce posvećene životinjama koje gledaoci posmatraju u njihovom prirodnom okruženju.

Autor: Nataša Vukmirović Ljudi za životinje

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.