Kafana "Sablja dimiskija": Omiljeno mesto fudbalskih boema Tirketa i Moše
- Kafana je bila mesto gde su sedeli znani i neznani, slavni i neslavni pisci, pesnici, urednici novina i časopisa, novinari, glumci i razni umetnici, slikari i vajari, sportisti, političari... Kafana je bila mesto gde su nastala i značajna književna dela. Setimo se Branislava Nušića i humoriste Brane Cvetkovića, koji je sve svoje vodvilje, skečeve i šaljive pesme napisao u kafani. Kafana je bila mesto književnih diskusija, sukoba oko književnih pravaca, putokaza i književnosti. I ne samo to. U kafanama su čitane nove pesme, koje su tako počinjale da žive i prenose se, da dobijaju dušu. Otuda ostaju za večnost zapisane, upamćene i nikad zaboravljene mnoge pesme - piše u svojoj knjizi "Stare kafane Beograda" dr Vidoje Golubović dajući nam uvid u vremena kada se u kafanama pilo do poslednje kapi pića i stvaralo do poslednje kapi krvi.
U jednoj od 578 starih kafana, koliko ih dr Golubović nabraja u svojoj knjizi, u svemu ostalom - što s jedne strane nije fudbal, ali i jeste ako verujemo da je fubal život - uživale su srpske fudbalske legende, ali i veliki boemi i kozeri Aleksandar Tirnanić Tirke i Blagoje Moša Marjanović. Poput Tirketove i Mošine moći na zelenoj travi fudbalskog terena, i njihova omiljena kafana, smeštena u samom srcu Beograda, u Ulici Džordža Vašingtona, nedaleko od Botaničke bašte, nosila je moćno ime - "Sablja dimiskija".
Kafana "Sablja dimiskija", koja je danas samo jedna od setnih priča starog Beograda, mesto je u kome su Tirke i Moša, zajedno sa pesnicima i političarima, igrali karte, razmenjivali ideje o novom srpskom fudbalu, prepričavali "muške priče", šarmirali dame, ali i uživali u dobrom pivu i jakoj hrani. Možda je danas teško zamisliti profesionalnog sportistu da noći provodi u kafani, a da već od prvih zraka sunca juri za fudbalskom loptom. Međutim, "paralelni život" je njihovoj igri, čini se, davao neki poseban "šmek" i onaj "beogradski beozobrazluk" koji ih je i vinuo u visine na Svetskom prvenstvu u Montevideu.
Osim što će zauvek ostati zapamćena kao jedan od nosilaca starog duha Beograda, kafana "Sablja dimiskija" je našla svoje zasluženo mesto u istoimenom klasičnom delu našeg čuvenog dramskog pisca Aleksandra Popovića za koji je nagrađen Sterijinom nagradom. Ova ozbiljna studija neuništive srpske volje za sticanjem moći i univerzalni portret karaktera na stranputici "uvijena" u urnebesnu komediju smešta svoje junake u tipičnu srpsku kafanu, posle jednog od mnogih ratova.
Tirke i Moša su živeli za fudbal, kafane, provod, dame... Ali, pre svega, za prave vrednosti, koje je moguće naći na svakom mestu, a u to vreme, u priličnoj meri, i u kafani "Sablja dimiskija".