Hrana u Srbiji rizična, ne postoji sistem kontrole

0

Kancerogeno mleko, zatrovana riba, švercovano meso – sve to plaši potrošače u Srbiji ali i u Evropi, a kontrole namirnica proređene su zbog manjka novca.

„Novosti“ pišu da se ne stišava bura posle informacije da je u našem regionu povučeno mleko hrvatskih proizvođača sa opasnim, kancerogenim materijama, ali i da još više plaši činjenica da ne postoji sistem koji bi garantovao kvalitet hrane na našoj trpezi.

Kontrole su, zbog nedostataka novca u budžetu proređene, a analiza uvoznih proizvoda oslanja se samo na znanje i iskustvo inspektora.

I dok nadležni tvrde da Srbija nije uvezla sporno mleko, dilema kakvu hranu zaista jedemo, sve više muči srpske potrošače. Inspekcije koje nadziru prehrambene proizvode i sirovine su uvele vanrednu kontrolu, a prema rečima načelnika poljoprivredne inspekcije, Nenada Katanića, prve laboratorijske analize se očekuju već danas.

Međutim, kontaminirano mleko nije jedini proizvod, koga se potrošači u Srbiji, sa razlogom plaše. Naime, u ponedeljak je u javnost dospela informacija i da su ribe iz Dunava zaražene nepoznatim parazitom, opasnim po zdravlje.

A još jedan razlog za strepnju kupaca je i vest od pre nekoliko meseci da je dobar deo prošlogodišnjeg roda kukuruza, koji se, inače koristi za prehranu stoke i živine, kontaminiran. I mada nas uverevaju da su kontrole redovne, a namirnice zdravstveno ispravne, kvalitet je u najmanju ruku sumnjiv. Ta strepnja se pojačava nakon izjava potrošačkih organizacija da kod nas više do dve godine nisu rađene uporedne analize namirnica.

“Svakako da postoji mogućnost da i kod nas dođe do pojave toksičnih i kancerogenih materija s obzirom na to da se sirovo mleko uvozi iz BiH, odakle ide i za Hrvatsku. Ne znamo šta bi bilo kada bi se češće radile kontrole, verovatno bi se to našlo i kod nas na tržištu, jer prosto je nemoguće da su svuda u regionu te materije prisutne, a da se samo kod nas ne pojavljuju i da je sve u redu”, kaže Vera Vida, predsednica Centra potrošača Srbije.

Potrošači posebno strepe od uvoznih, osetljivih namirnica, poput mesa i mesnih prerađevina. Značajne količine hrane iz inostranstva stižu “sivim” kanalima.

U domaćoj industriji mesa, prema nezvaničnim informacijama, koriste se najviše uvozne sirovine. Iako na pakovanjima mesnih prerađevina piše “proizvedeno u Srbiji”, gotovo 90 odsto sirovina stiže iz inostranstva.

Za domaće kupce velika je nepoznanica kvalitet ribljih konzervi, fileti nekih riba, koje kod nas u prodaju stižu iz svih krajeva sveta, ali često i sa veoma zagađenih područja. Nedovoljna kontrola proizvoda iz uvoza je evidentan problem, tvrde i stručnjaci. Garancija nije ni visoka cena.

“Mnoga naša ispitivanja, doduše od pre tri godine potvrdila su da cena nije merilo kvaliteta. Jedini način da kupci saznaju šta jedu jesu kontrole inspektora. Međutim, one su u poslednjih godinu dana znatno proređene zbog nedostatka novca”, kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača.

Potrošačima, tako, ostaje jedno da veruju državnim inspekcijama da dobro i savesno obavljaju svoj posao.

—————————————

Slične afere „drmaju“ i svet


Foto: www.whaleoil.co.nz

Afera s konjskim mesom je pokazala koliko evropska pravila danas mogu da budu kontradiktorna, da istovremeno i olakšavaju, i silno iskomplikuju bilo kakvu proceduru.

Kada se tome još pridodaju liberalni karakter današnjeg kapitalizma, stalna trka za profitom, borba protiv ekonomske krize i različite navike unutar nacionalnih karika evropskog lanca, dođe se do situacije u kojoj se konjsko meso zameni goveđim.

Takođe, Rusija će ograničiti uvoz mesa iz SAD. Dok Amerikanci smatraju da je to rezultat pogoršavanja odnosa između Moskve i Vašingtona i da su sada na „bojište“ uskočile kokoške, ćurke, svinje i bikovi, Rusija sve to negira i tvrdi da je hemija u američkom mesu, razlog veće kontrole i spuštanja rampe uvozu.

Služba za kontrolu poljoprivrednih proizvoda Rusije objašnjava da je stopirala privremeno uvoz mesa, jer su više puta upozoravali Amerikance na obavezu da daju garanciju da u njihovom mesu nema beta-adrenostimulatora zvanog „raktopamin“, koji se koristi u SAD, Kanadi, Brazilu i Meksiku.

„Raktopamin“ je stimulator rasta, koji se koristi u stočarstvu zbog dobijanja u kilaži, a takvo meso ima manje masnoće. Glavni ruski sanitarac dr Genadij Oniščenko objašnjava da je ovaj stimulator zabranjen i u EU, Kini i još 158 zemalja, jer nema dovoljno istraživanja utiče li na razvoj bolesti kod ljudi koji stalno jedu takvo meso.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.