Najpoznatiji ulični prodavac: Dve decenije prodaje držače za naočare

0

Dobro poznato lice svako jutro od 9 sati već 20 godina stoji na istom mestu u Sremskoj ulici u centru grada. Uvek nasmejan, po zimi, kiši, suncu, snegu, Nasko prodaje držače za naočare kako bi prehranio petočlanu perodicu. Nikada za dvadeset godina nije seo na radnom mestu, a sam je napravio držač koji mu ne krivi kičmu.

U Sremskoj ulici koja se nalazi u samom centru gradu dnevno možete sresti mnogo lica, ali jedno je sigurno svaki dan tu. Skoro da nema Beograđanina koji nije čuo za Naska iz sremske ulice. Poznaje se po osmehu i i specifičnom držaču koji mu stoji na prednjem delu, a koji je sam napravio.

Sve je počelo kao zajednički posao sa drugarom iz osnovne škole, a kada ga je on napustio i otišao u inostranstvo, Nasko je morao da nastavi posao sam. Kaže da mu nedostaje prijatelj, ali i da deci mora obezbediti uslove za život, te je nastavio da prodaje držače za naočare.

-Moj prijatelj iz osnovne je došao na ideju da počnemo prodaju ovih držača i nisam ni sanjao da ću se zadržati, evo, 20 godina u ovom poslu. On je otišao u Holandiju za boljim životom, a meni je preostalo da se sam borim. Najbitnije mi je da moja deca imaju normalne uslove za život i zato trpim kišu, sneg, sunce, oluje…nema te sile koja bi me oterala – kaže Nasko, koji je inače završio dve škole i počeo da studira na Šumarskom fakultetu, ali ga je težak život odvojio od nauke.

Cena držača za naočare je od 50 do 100 dinara, zavisno od materijal. Nasko ih pravi sa ženom i decom, a najcenjeniji su držači od kože. Nekada mu se desi da proda i u prevozu poneki držač i kaže da mu je to najdraži zarađen novac.

Stanari i prodavci okolnih zgrada ga uvek pozdravljaju sa „komšija Nasko“. Nikada ga nisu videli da sedi dok radi. Kada je zimi veliki minus, Nasko ispod nogu stavlja karton da mu ne bi promrzle noge, a samo na ekstremno niskim temperaturama se sklanja da se ugreje u obližnju pekaru. Kad leti temperatura dostigne preko 40 stepeni, spas pronalazi pod nastrešnicama okolnih kafića i radnji, a svi ga prihvataju kao dragog gosta jer važi za poštenog čoveka.

Nikada ga nijedna inspekcija nije uzmeniravala niti pomerala, jer nikome ne smeta i ne zauzima gradsku površinu kao ostali prodavci sa tezgama.

– Često me ljudi pitaju da spustim cenu jer nisu pri novcu, pa im izađem u susret…najbolje znam kako je to kad ti nešto treba a nemaš dovoljno novca. Dnevno zaradim i do 1000 dinara, kažu mi mnogi da to nije veliki novac i vredan ovog rada, ali za mene najveću vrednost predstavljaju moja nasmejana deca kad me ugledaju uveče sa kesama hrane uveče – kaže jedan od najpoznatijih uličnih prodavaca u Beogradu.

Nasku se dopao pogled na panoramu Beograda sa naše zgrade

Koga god smo pitali u kraju za njega, svi su imali samo reči hvale. A Nasko kaže da se za ovih 20 godina nagledao svega na ulici.

Puno ljudi prolazi ovuda svaki dan, pa se čovek nagleda svakakvih situacija, ima i ružnih i lepih, a najviše lepih žena – tvrdi Nasko sa osmehom.

Ne pada mu teško ni to što kad završi ovaj posao u 17 sati, uveče ide na drugi. Kaže da retko spava, a to malo sati što spava kaže da mu je dovoljno da izdrži dan.

Ako postoji sinonim za hrabrog, upornog, odgovornog i poštenog čoveka, onda je to sigurno Nasko, legenda Beograda i sremske ulice.

Na kraju, pošto smo mi njega obišli na radnom mestu i saznali sve o njemu, Nasko je iskazao želju da vidi kako mi radimo i kako je biti novinar, pa smo ga ugostili u našoj kancelariji. Svideo mu se kreativni haos koji je zatekao i način na koji pravimo vesti, pa je obećao da će jedan dan doći malo duže, jer sada već mora da žuri na ulicu, pa uskoro i na drugi posao…

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.