Srbija slavi Sretenje – Dan državnosti

0

Dan državnosti Srbije, 15. februar, biće obeležen nizom manifestacija, a ovaj nacionalni praznik "najavljen" je počasnom artiljerijskom paljbom sa Savske terase Beogradske tvrđave.

Povodom obeležavanja nacionalnog praznika, u osnovnim i srednjim školama u Srbiji biće organizovane tematske aktivnosti posvećene značajnim istorijskim događajima i ličnostima iz nacionalne istorije, a posebno Prvom srpskom ustanku i Sretenjskom ustavu.

U saopštenju se dodaje i da će 15, 16, i 17, februara biti realizovana i manifestacija Dani otvorenih muzeja tokom koje će zainteresovani građani, bez nadoknade, moći da obiđu muzejske postavke širom Srbije.

U petak, 15. februara, kako je ranije najavljeno iz parlamenta, biće održana i svečana sednica Skupštine Srbije, na kojoj će se obratiti predsednik Republike Tomislav Nikolić. To će biti prva svečana sednica u 2013. godini i, kako je najavljeno, počeće u 16 sati.

Na početnoj stranici srpskog „Gugla“ pojavila se čestitka povodom Dana državnosti Srbije.
Na stranici popularnog pretraživača www.google.rs, „Gugl“ je svoje ime obojio bojama srpske zastave, uz „zaštitni znak“ Srbije – šljivovicu i opanke.

Klikom na čestitku pokazuju se sajtovi na kojima se govori o Danu državnosti – stranice medijskih kuća i „Vikipedije“.

Sretenje: Karađorđev ustanak 1804. i Ustav 1835. godine

Na Sretenje 1804. godine, započela je Srpska revolucija, koja je označila početak oslobađanja balkanskih naroda od Turske. Iako se odvijala s promenljivim uspehom, na kraju je – decenijama docnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića – krunisana uspehom.

Svi drugi nacionalno-revolucionarni pokreti balkanskih naroda protiv Turske bili su plod ugledanja na Srbe, uključujući i Grke 1821.

Na Sretenje 1804, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – ubrzo poznat kao Karađorđe.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je “Seča knezova”, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Po rečima velikog nemačkog istoričara Leopolda Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813) između ostalog, u sklopu obnove srpske državnosti, ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, što je nesumnjiv pokazatelj dalekovidosti I vizionarstva. Tako je septembra 1808. godine u Beogradu, besedom Dositeja Obradovića „O dužnom počitaniju k naukama“, počela s radom Velika škola, daleki začetak današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Na Sretenje 1835, u Kragujevcu je donet prvi, „Sretenjski ustav“ Kneževine Srbije, ustrojen po uzoru na francuski i belgijski. Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, i ustav je ubrzo suspendovan. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim: u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija u sastavu federalne Jugoslavije je četiri puta usvajala ustav, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. i to je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno Državne zajednice SCG.

Od ove godine Dan državnosti praznuje se, u skladu sa veličinom tog datuma za srpsku istoriju, neradno dva dana, odnosno 15. i 16. februara.


Tanjug

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.