Zbog nedovoljnih primanja: U Srbiji 700.000 ljudi živi od pomoći države!

0

Beograd — Od novčane pomoći, preko besplatnih obroka do dečijeg dodatka – skoro 700.000 ljudi u Srbiji zavisi od pomoći države jer ne može da živi od svojih primanja.

Pritom socijalnu pomoć, od početka ekonomske krize sve više traže radno sposobni ljudi koji su ostali bez posla, primaju minimalac ili koji mesecima nisu dobili platu.

Potresne slike iz života u nezmislivim uslovima. Ne prođe dan da se u medijima ne pojavi nova porodica čija budućnost zavisi od pomoći države i solidarnosti drugih.

U ovom trenutku 700.000 građana ne može da zadovolji osnovne životne potrebe a 140.000 dece do 13 godina živi u apsolutnom siromaštvu. 32.000 ljudi hrani se u Narodnim kuhinjama, trećina su deca. U zavisnosti od broja članova novčana socijalna pomoć se kreće od 7.300 za jednočlano domaćinstvo do najviše 20.000 koliko dobija šestočlana porodica.

„Glavni generator siromaštva u Srbiji je sve veći broj nezaposlenih. Mi smo ranije u sistemu, kada govorimo o materojalnoj podršci , uglavnom imali pojedince koji su nesposobni za rad. davno su ta vremena za nama i sada nam je veliki broj korisnika novčane socijalne pomoći sada iz redova nezaposlenih“, kaže iz Ministarstva rada i socijalne politke Jasmina Ivanović.

Skoro godinu dana od primene zakona o socijalnoj zaštiti pitanje je da li država može da učini više.

„Kada me pitate da li je to dovoljno, ja lično mislim da nije. Sve je veći broj siromašnih u našoj republici. Ključni problem, na čemu mi insistiramo je pitanje rešavanja ekonomskih problema koje imamo, to znači obnavljanje proizvodnje u fabrikama koje su prestale da rade“, kaže Iz PUPSA Momo Čolaković.

„Da pomognemo onima treba da prežive opet moramo da uradimo nešto što je vrlo teško a to je da pokrenemo proizvodnju. da privučemo investicije. Onda me čudi kada se naši građani, neki bar među njima žale što stižu neki investiroti ili im se jedni sviđaju više , jedni manje. Investitori su jako važni jer oni pokreću proizvodnju a proizvodnja znači viš eporeza odnosno više mogućnosti za socijalna davanja“, kaže Ivan Bauer ispred SDPS.

„Sigurno da nije loše da mediji ukazuju, ali sigurno je isto tako da to nije sisitem. Ne možemo reći da je to dobro ako mi pomažemo samo kada nam mediji prstom pokažu na neki problem. Jedan od problema Srbije je nefunkcionisanje sistema, pa i u ovoj oblasti“, kaže Ranka Savić iz LDP-a.

U nevladinom sektoru kao najbolje rešenje vide usvajanje podzakonskih akata i rasterećivanje centara za socijalni rad i međusektorku saradnju, pre svega na lokalu.

„Lokalne zajednice same sebe ne prepoznaju kao nekog ko bi trebao da bude inicijator međusektorkse saradnje. Kad kažem međusektorske saradnje mislim pre svega na sistem obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite. Oni moraju da budu uvezani da bi se pomoglo ljudima kojima treba pomoć. Vi ne možete da pomognete ako nemate pre svega evidneciju. Ne znate kome treba da pomognete“, kaže Tanja Subotić iz Građanskih inicijative.

Od početka ekonomske krize procenjuje se da svakog meseca ima oko 1.300 novih korisnika.

Izvor: B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.