Željko Bebek za Nadlanu.com: Novi album podseća na Dugme

0

Željko Bebek je nedavno, posle 12 godina, objavio novi album „Kad poljubac pomješaš sa vinom“. Došao je, posle Sarajeva i Zagreba, da ga promoviše i u Beogradu. Željeni koncert u Areni, novi duet sa Severinom, sećanje na turneju Bijelog dugmeta 2005. – pročitajte o čemu je sve pričao za Nadlanu.com.

Novi album je za Srbiju objavio City Records. Na CD-u je 11 pesama, većinski autor je Branimir Mijaljević, a pojavljuju se i legendarni Zoran Predin, frontmen Letećeg odreda Denis Dumančić, Dušan BačićŽeljko je na pres konferenciji podsetio da se poslednji put družio sa novinarima u Beogradu 2005. pred koncert Bijelog dugmeta na Hipodromu.

-Drago mi je što je sada povod novi CD. Izašao je pre mesec dana u Hrvatskoj, evo sad i u Srbiji. Nama se jako dopadaju pesme, stojimo iza njih, uživamo svakodnevno u putu slušajući ih. Naročito mi je važno da uz vašu pomoć napokon uspem da napravim koncert u Beogradu. Da li će to biti kraj proleća, početak leta ili jesen, nije ni važno, ali to mi je najveća ambicija u ovoj godini.

Prostor ?
-Ja bih da to bude Arena, ali za NJU moraš da imaš i sponzore, i medije… Nadam se da ću imati. City Records je jaka kuća koja može da stane iza mene. Ono što želim sad na koncertu da odsviram, to je i malo novost. Bijelo dugme je '79. nastupalo sa filharmonijskim orkestrom i horom „Branko Krsmanović“. To je bilo davno vreme, ali je pokazalo, čak tada, da je lep spoj. Mnoge moje kolege već su sebi dale tu priliku da nastupe sa filharmonijskim orkestrima kao solisti. Ja sam prošle godine u Zagrebu, u Hrvatskom narodnom kazalištu, pevao na jednom VIP koncertu sa filharmonijom, pa sam zatim tako nastupio i na humanitarnom koncertu u Lisinskom. To mi se tako osladilo – video sam da ima jednu veliku, jaku, ozbiljnu notu, da sam zamislio da na mojoj sledećoj turneji koncert, u jednom svom delu, mora da ima i filharmonijski orkestar. Želim da pesme iz perioda Dugmeta, ali i moje solo karijere, koje budu tome odgovarale, budu u takvom aranžmanu. Naravno – plus rok bend, koji bi šibao sve što mora, da bi to ipak bio rok koncert.

FOTO GALERIJA SA KONFERENCIJE

Kontaktirali smo nedavno preko Vaše Fejsbuk stranice koju vodite lično ?
-Prvo sam to prihvatio kao izvrsnu zabavu. Pomalo mi je dosadilo da surfam po slučajnim stvarima. Fejsbuk mi je omogućio da kontaktiram i sa ljudima koje ne znam, kao i da sretnem one za koje nisam znao gde su, a poznajem ih iz detinjstva, škole, sa fakulteta… Mogu i da vidim šta mi rade kolege. Zašto radim sam – zato što me to zanima. Sam dobijem pitanje, sam dam odgovor, i iza tih odgovora stojim. Posebno zato što na Fejsbuku, sticajem okolnosti, postoji dosta profila koji su registrovani na ime Željko Bebek...

Kao i kod većine javnih ličnosti…
-Da. Pošto je već tako, kad sam otvorio svoj Fejsbuk, nisam ga mogao dati nekom PR-u, već sam odlučio da to samostalno radim. Svakodnevno se javim, odgovaram u inboks uglavnom. Nisam dozvolio da mi na zid iko išta kači, zato što tu želim da ja podelim iz svog života stvari sa ljudima koji su mi prijatelji jer sam ja Bebek.

Aktuelni su „zaljubljeno-ženski“ datumi 14. februar, 8. mart – koliko im pažnje poklanjate ?
-Moja prijateljica, pesnikinja, pisala je neke tekstove i na ovom albumu, Antonija Šola, rekla mi je nedavno krasnu rečenicu – 'Divna je stvar ako se čovek može svakog dana iznova zaljubiti u svoju ženu'. Pogodila je, na neki način, moj senzibilitet. Ja se tako osećam. Ako me pitaš za 8. mart, 14. februar, rođendane, godišnjice susreta, ljubavi, braka… To je sve između moje supruge i mene zastupljeno. Mi godišnje imamo najmanje 20 dana koji su nam praznici. Neke delimo sa drugima a neki su samo naši. Uvek na lep način to obnavljamo – rekao bih da se svaki put iznova zaljubljujemo. Sutra je taj poseban dan (razgovor je vođen 13. 2. prim. M.Ć.), Dan Svetog Valentina. Srećan sam što ćemo ona i ja obezbediti vreme da sami proslavimo Valentinovo nekom lepom večericom.

Da li ćete stići ovih dana, tokom boravka u Beogradu, da obiđete prijatelje i stare saradnike ? Bora Đorđević, recimo, u intervjuima u poslednje vreme, kada priča o pesmama koje je, tokom karijere, napisao za druge, obavezno istakne Vaše hitove „Sinoć sam pola kafane popio“ i „Gdje će ti duša“.
-Ovo je, nažalost, kratko vreme da bih obavio sve. City Records je tražio da budem na raspolaganju medijima, i za to koristim vreme. Neku drugu priliku, ako je budem imao, iskoristiću i da se sretnem sa starim kolegama. Ako budem nastupao negde gde smo blizu, kao i uvek ćemo popričati i podsetiti se svega od pre.

Novi album, po Vama, vuče na – koju fazu karijere ?
-Mislim da je najpre na tragu onoga što sam radio sa Dugmetom, kao što je „Bitanga i princeza“, „Kaldrma“ je slična baladama poput „Ako možeš, zaboravi“. Radila ga je potpuno drugačija ekipa od one koja je stvarala album iz 2000. godine. Jako mi je drago što sam, prvi put u karijeri, u studiju bio bez dodatnog pritiska autora – kako nešto reći, da oni budu zadovoljni. Prvi album gde, kada pitam producenta „Jesi zadovoljan ?“, on mi odgovori „Nemoj mene pitati, ti odlučuješ o tome“. Zato sam, možda, sad najzadovoljniji albumom jer sam ga otpevao onako kako sam osetio i poželeo, naravno i kako mogu.

Kao hit se već izdvojila pesma „Gdje sam bio“ beogradskog autora Dušana Bačića koji se afirmisao sarađujući sa Nedom Ukraden ?

-Mene je pesma oduševila na prvo slušanje, kad mi je Duško poslao kao temu. Na njoj smo najmanje intervencija imali. Posebno mi se dopada lep, životan tekst.

Snimili ste drugi duet u svojoj karijeri sa Severinom, pesmu „Tango“. Svojevremeno je „Rastajem se od života“ bio priličan radijski hit ?
-Imali smo tu sjajnu pesmu pre 13, 14 godina. Pošto smo oboje poželeli, priznali smo jedno drugom, opet neki zajednički hit, onda je „Tango“ bio sjajan povod da ponovo zajedno radimo.
Prvi put mi se desilo u karijeri da dvoje umetnika pevaju zajedno i da su, u isto vreme, jedno drugom gosti na CD-u. Snimaće se i spot, sredinom marta, krajem meseca biće pušten.

Mnogi se, pri pomisli na turneju Bijelog dugmeta 2005, sete stiha iz „Sve če to, mila moja, prekriti ruzmarin, snegovi i šaš“ – a moglo je bolje…
-Uvek je moglo bolje. To je taj motor koji u meni stoji, plus ego koji je veoma naglašen. Što se turneje tiče, opravdane su bile zamerke i u Beogradu i u Sarajevu i u Zagrebu, ali ja nisam ostao dovoljno pažljiv prema onima koji su zamerke dali, jer sam ispred svega stavio količinu emocija koja se tad desila i nikad više se na ovim prostorima neće ponoviti. To što je u vazduhu lebdelo, što je pokazalo da je Bijelo dugme u ovoj regiji bilo potrebno, uspešno se desilo i postoji i danas – to je, možda, najvažnija stvar. Deset, 20, 30 godina je veliki period u kome se dogodi stotina raznih stvari, od kojih je najviše loših. Sećati se jednog Bijelog dugmeta – to je nit koja te celog života kao slušaoca drži u dobrom, pozitivnom raspoloženju. To je slika Sarajeva, Zagreba i Beograda 2005. godine koju nosim sa sobom.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.