Šta je tajna Pikasovih remek dela?

0

Fizika je istoričarima umetnosti otkrila novu dimenziju Pikasove genijalnosti…Pablo Pikaso je pomerio granice umetnosti sa kubizmom, ali je takođe bio vrlo inovativan i kada je reč o upotrebi boje.

Rendgenske analize nekih od njegovih remek dela rešile su dugogodišnju misteriju o vrsti boje koju je Pikaso koristio na svojim platnima, čineći ih neobično glatkim i sjajnim.

Ispostavilo se da je u pitanju – najobičnija farba za domaćinstvo.

Istoričari umetnosti su dugo sumnjali da je Pikaso jedan od prvih majstora slikarstva koji je koristio farbu kako bi postigao karakterističan sjaj koji sakriva pokrete njegove četkice. Do sada, međutim, nije bilo potvrde za ovu pretpostavku.

U okviru novog istraživanja, fizičari iz Argon Nacionalne laboratorije iz Lemonta, usmerili su jake X zrake ka Pikasovoj slici „Crvena fotelja”, iz 1931. godine, koju su pozajmili od Instituta umetnosti iz Čikaga. Uz pomoć instrumenta pod nazivom nanoprob, moguće je „videti” detalje do nivoa pojedinačnih čestica, i time otkriti čak i raspored pojedinih hemijskih elemenata u boji.

Analiza je pokazala da je Pikaso koristio emajl boje koje precizno odgovaraju hemijskoj strukturi prvog komercijalnog brenda farbi za kuću, pod imenom Ripolin. Istraživači su mogli da uporede pigment sa slike sa bojama koje su bile dostupno u to vreme analizirajući desetine godina stare uzorke boja koje su kupili na Ebay-u.

Šta više, detaljnijim ispitivanjem uz pomoć X zraka, fokusiranim na pigmente boje veličine svega 30 nanometara (poređenja radi, običan list papira je debljine od 100 hiljada nanometara), određen je čak i region u kome je farba proizvedena.


Foto: arttherapyblog.com

„Instrument omogućava jedinstvenu vizualizaciju informacija o hemijskom sastavu unutar pojedinačnog zrna pigmenta boje, što gotovo u potpunosti otklanja sumnju da je slikajući neka od svojih remek dela, Pikaso koristio najobičniju kućnu farbu“, objašnjava vođa istraživanja Voker Rouz.

Istoričari umetnosti veruju da je Pikaso eksperimentisao sa Ripolinom kako bi postigao drugačiji efekat u odnosu na ono što donosi tradicionalna uljana boja, koja se sporo suši. Nasuprot njoj, farba se suši brzo i ostavlja utisak mermerne površine i zamagljenih ivica, a mogu se uočiti i kapljice farbe.

Ipak, stručnjaci nisu mogli biti sigurni bez dokaza da li je zaista farba ključ za specifičan izgled Pikasovih platna.

„Izgled može da zavara, pa je zato ovo mesto gde umetnost može imati koristi od naučnog istraživanja“, rekla je Frančeska Kasadio, viši konzervator sa Instituta umetnosti u Čikagu i dodala: „Morali smo rastavimo boju na najsitnije delove, tražeći „otisak prsta“ koji će nas odvesti od osumnjičenog Ripolina.“

Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu Applied Physics A: Materials Science & Processing.

(Nacionalna geografija)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.