Srpske arhitekte protiv rušenja Generalštaba: Moguće je rekonstruisati unutrašnjost

0

Kompleks Generalštaba u Beogradu ne sme biti srušen, ali se može rekonstruisati njegova unutrašnjost kako bi se parter ili podrumske prostorije tog objekta iskoristile za druge namene, rekao je danas predsednik Udruženja arhitekata Srbije Igor Marić.

Može se rekonstruisati unutrašnjost objekta kako bi se parter ili podrumske prostorije tog iskoristile za druge namene, naveo je Igor Marić

Kompleks Generalštaba, koji se nalazi na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine i izgrađen je 1965. godine. Zdanje je projektovao arhitekta, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Jugoslovenske akademije znanosti i umetnosti Nikola Dobrović. Iako je radio na Generalnom planu izgradnje Beograda posle Drugog svetskog rata, Generalštab je jedino njegovo delo izgrađeno u Srbiji.

Marić je rekao da arhitekte žele da „isprovociraju“ dijalog o budućnosti kompleksa u centru Beograda ne samo sa onima koji su plasirali ideju o rušenju tog objekta, već i sa celokupnom javnošću.

Polemika o zgradi Generalštba nastala je posle izjave potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da će se na toj lokaciji izgraditi luksuzni hotel, najverovatnije u sklopu masovnog projekta ulaganja u Srbiju koji je pokrenuo investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

„Kompleks Generalštaba jedno je od pet preostalih monumentalnih zdanja iz perioda kasne moderne arhitekture u Beogradu, čiji je autor Nikola Dobrović, ikona arhitekture u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji. To je objekat izuzetne arhitekture, delo internacionalnih kvaliteta sa regionalnim karakteristikama koje je našlo svoje mesto u vodiču moderne arhitekture Beograda“, kazao je Marić.

On je istakao da su arhitektonska udruženja Beograda i Srbije jedinstvena u stavu da je moguće rekonstruisati unutrašnjost objekta, prvenstveno parter, kako bi kompleks postao „komunikativniji“ za prolaznike ali da se spoljni izgled mora očuvati.

Arhitekta Ivan Rašković rekao je da država mora prepoznati šta predstavlja kulturno-istorijsku vrednost i da mora obezbediti adekvatnu zaštitu takvih građevina.

„Nečuveno je da državna uprava u nekoj zemlji zahteva skidanje mera zaštite sa objekata koji predstavljaju kulturno-istorijsko blago. Dešavalo se da dela moderne ne budu prepoznata kao kulturna dobra, što je bio slučaj sa gotikom u arhitekturi, ali ako bi očuvanje takvih dobara zavisilo samo od ukusa mase, a ne i od mišljenja stručne javnosti, mnoga kapitalna dela ne bi bila sačuvana“, rekao je Rašković.

Prema njegovim rečima, kompleks Generalštaba treba obnoviti kao što su rekonstruisani Avalski toranj, koji je potpuno srušen tokom NATO bombardovanja 1999. godine ili zgrada Ušće, pri čemu ključnu ulogu u procesu obnove treba da ima država.

(Kurir)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.