Film "Ljubav": Život koji nam se pred očima gasi

0

Dok razmišljam kako utisak o filmu „Ljubav“ pretočiti u smislene rečenice, u glavi mi se sve vreme vrti pesma grupe „Atheist rap“ – Ljubav. I to samo zbog jedne sličnosti – a to je što su me i pesma i film naterali da razmišljam o tome – šta je to ljubav.

Prvi utisak je – briga i posvećenost… To je ono što film donosi. Šta je drugo nego da brinemo o nekome, da neko brine o nama, da se osećamo sigurnima, da budemo srećni. Između ostalog. Ne mogu da izbacim iz glave zašto se ovaj film zove baš tako. Mada, radnja filma logično nameće temu.

A radnja je sledeća: Stariji bračni par, Žorž i Ana žive skladno. Odjednom, Ana se razboli, i mi pratimo polako kako se njen život gasi pred Žoržovim očima. Prvo joj se oduzima jedna strana tela, da bi vremenom postala kao biljka. Ova priča je toliko stvarna da boli. Ko je imao prilike da se susretne s bilo kakvom opakom bolešću zna, drugi mogu otprilike da vide šta ih čeka. Prvo nada i volja, zatim upornost i istrajnost, i na kraju teško suočavanje sa realnošću i čekanje bolnog trenutka…

Sve je to opisano u ovom filmu. Porodica koja se bori s bolešću, toliko uporno da gubi vezu sa spoljnim svetom i utapa se u sopstveni bol. Iako je Žorž sve vreme smiren i priseban, on je u suštini uplašen, sve usamljeniji i nesrećan. Jedina veza sa realnošću je njihova ćerka, koja, što se iz filma može videti, nije od prevelike pomoći.

Ono što fascinira jeste koliko samo dostojanstva imaju Žorž i Ana, dvoje pedagoga muzike u penziji… Bez obzira šta starost donosi, a to je često i gutanje ponosa i sva težina nemoći, oni ne odustaju od svojih vrednosti i kulture.

Iako nijednog trenutka film to ne ističe, gledaoci sve vreme osećaju i vide njihovu ljubav. I ne mogu da ne prenesem taj utisak – ma koliko su starost i bolest užasne, život kao da nam nameće da poželimo upravo to – kraj života s nekim koga volimo. A ljubav je toliko velika da se životi gase skoro istovremeno

Ono što me je vodilo da snimim ovaj film bilo je pitanje kako se izboriti sa smrću voljene osobe. To me je zanimalo jer sam i sam to iskusio u mojoj porodici, i što me je to potreslo u velikoj meri. Zato sam počeo o tome da razmišljam…“, kaže Mihael Haneke režiser i scenarista ovog filma.

Film je dobio Zlatnu palmu u Kanu, kao i druge nagrade. Na predstojećoj dodeli Oskara nominovan je u pet kategorija – istovreme i za najbolji film (uopšte) i najbolji film van engleskog govornog područja, a Haneke za najbolju režiju i za najbolji originalni scenario.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.