Dejan Mijač: Narod je opljačkan, sluđen i ubrizgana mu je mržnja

0

U ovoj državi kultura više ne postoji. Kultura je nula. Šta će ovoj vlasti kultura kad od nje oni nemaju nikakvog profita? Nacionalne penzije za kulturu dele estradi. Gde to ima? Njima je zapravo važno da ostanu samo ta talambasanja u Guči i na Egzitu. Ministarstvo kulture mogu slobodno da ukinu. Mada bi mi bilo žao da ga nema, konstatovao je u razgovoru za „Blic” Dejan Mijač, pozorišni reditelj, govoreći o trenutnom statusu kulture u Srbiji.

Srbija je banana država, ali ja bih više voleo da je zovu „koferče država”, Dejan Mijač.

Razlikuje li se nešto u drugim sferama društva?

– Sve ovo što radi vlast bilo bi veselo da se ne tiče naše kože. Čime smo to zaslužili, osim što živimo u Srbiji. Narod je osiromašen do bede, uzeli su nam svaku nadu. Ne samo da je opljačkan i doveden do mizerije, nego je bukvalno sluđen. I kao u bunilu radi neke stvari. Najgore je ipak što su narodu ubrizgali mržnju. Narod danas mrzi sve.

Da li je za sve kriva ova vlast ili deo odgovornosti za takvo stanje duha snosi prošla vlada, oličena u DS?

– Ovo je vlast za koju ja nikad ne bih glasao. DS je grešila, ali nije više nego bilo koja druga vlast. Postavljala je i DS neke ljude na važne funkcije koje ja nikada ne bih birao, ali ovo što radi ova vlast s tim imenovanjima prevazilazi sve granice dobrog ukusa. Ima i krivice DS, i zato je platila na izborima.


Očekujete li vanredne izbore do kraja godine?

– Svaki dan ostanka ovog režima za mene je jako dug. Ne bih da umrem u okupaciji, jer ovi mogu sve da nas pohapse. Oni očigledno hoće time da se proslave, a da li je to opravdano ili ne, ja ne znam. Imam utisak da mogu da nas hapse do mile volje. Mene u svakom slučaju niko više ne bi naterao na izbore.

Idete u „bele listiće”?

– Ma, kakvi listići. Imam i ja svoje koferče i tog dana bežim iz Beograda.

Poznavali ste Zorana Đinđića. Kako komentarišete poređenje Đinđića sa Aleksandrom Vučićem?

– Ne možete porediti babe i žabe. To je neuporedivo. S tim poređenjima vređaju Đinđića. Žele da ga umanje, omalovaže. Srbija posle Đinđića nije imala nijednog državnika.

Gde bismo bili da je Đinđić živ?

– Teško je to proceniti, ali bi sigurno rešio mnoge probleme Srbije pre nego što su postali nerešivi. Bio je brz, poseban i efikasan, učio je u hodu, nemilosrdan i prema sebi i prema drugima. Zato je streljan dogovorom, nije ubijen. Ko stoji iza tog streljanja nikada neće biti rešeno, kao ni Kenedijevo ubistvo.

Arče se pare na tuđe proslave

Javnost bruji o preskupoj proslavi 13 vekova Milanskog edikta i pozorišnoj predstavi o caru Konstantinu? – Siromahu je sve skupo, a svaki režim pokušava sebe da proslavi i ne pita koliko to košta. Ko je pitao koliko koštaju Titovi sletovi? Proslava Milanskog edikta i nije srpska stvar. Konstantin je bio značajna istorijska i prvorazredna ličnost, ali je bio rimski car, rođen u rimskom gradu. Konstatin i edikt nemaju nikakve veze sa Srbijom. Arče se pare, ali ne na otvaranje muzeja ili pozorišta, već na proslave inostranih događaja.

Dokle je Srbija stigla?

– Srbija je definitivno zaostala zemlja. Žao mi je što to moram da kažem, ali Srbija nikada neće biti Slovenija, a kamoli Švedska. Srbija je sad postala banana država, ali ja bih više voleo da je zovu „koferče država”.

Očigledno aludirate na grehe premijera Dačića?

– Nemojte mi pominjati Dačića. Kakvi Dačići, kakvi Šarići, kakvi bakrači, to je sve smešno.

Kako vam izgledaju ovi pregovori koji se vode o Kosovu? Je li to i dalje najskuplja srpska reč?

– Naravno da želim da se dođe do najboljeg rešenja, ali ja ništa ne znam o Kosovu. Zapravo, gotovo niko od građana Srbije ne zna šta se radi oko Kosova, šta ko tu potpisuje, ko tu kome zavrće uši posle nošenja državne platforme prvo na uvid nekim ambasadama u Beogradu.

Verujete li u dobijanje datuma i ulazak Srbije u EU?

– Kada me je unuka pitala šta bih poželeo za Novu godinu a da nije skupo, odgovorio sam joj da je to nešto što ne zavisi od nje: „Da poživim dok Srbija ne uđe u EU”. Dakle, živeo bih preko sto godina.

Kakvo vam trenutno izgleda srpsko pozorište?

– Očekujem da iz pozorišta uskoro krenu dobre stvari, jer pozorište nikada nije nastajalo zbog nečega, već uprkos nečemu.

Gledate li televiziju? Koliko političari vode estradnu politiku preko medija?

– Političari znaju da je uvek najbolje baviti se glupostima. Televizija je postala potpuno bespredmetna, blentava, nema više značaja.

Jesu li tačne priče da savetnik predsednika Srbije Radoslav – Lale Pavlović sada vedri i oblači u kulturi?

– Našao je dobro uposlenje. Pustite Laleta. Neka i dalje uobražava da je nešto važan.

Pijete li mleko ovih dana?

– Uopšte ne pijem niti sam ga ikada pio. Sve mi ovo oko mleka izgleda kao još jedna farsa i obmana vlasti, kao nove vakcine ili ptičiji grip. Ovde je cilj svega da se ubije svaki moral.

(Izvor: Blic)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.