Reč stručnjaka: Krajnici prva odbrana od infekcija

0

Prva imunološka barijera bakterijskim i drugim infekcijama na ulazu iz usta u ždrelo su krajnici. Ukoliko se dogodi da ih bakterije i virusi savladaju, sve manje su u stanju da obavljaju svoju primarnu ulogu.

Da li ih u takvoj situaciji treba ukloniti, ili sačuvati po svaku cenu, stručnjaci nemaju jedinstveno mišljenje. Međutim, većina se zalaže za njihovo očuvanje, tačnije savetuju da se ne vade dokle god postoji opravdanost njihovog postojanja.

Kakav su organ krajnici i kada je poželjno da se uklone, objašnjava specijalista otorinolaringolog docent dr Jovica Milovanović, iz Klinike za otorinolaringologiju (ORL) Kliničkog centra Srbije.

„Krajnici su deo Valderejevog limfnog prstena u okviru kojeg se nalaze dva bočna (palatinalna) krajnika i treći krajnik, odnosno adenoidna vegetacija. On se nalazi na krovu epifarinksa, odnosno iza nosa. Problem sa trećim krajnikom najčešće se javlja kod dece od tri do četiri godine, kada postaje uvećan, zbog čega mališani ne dišu dobro duboko na nos, spavaju otvorenih usta i hrču.“

Postoji li još neki simptom koji ukazuje da je treći krajnik postao smetnja?

– Da sa trećim krajnikom nešto nije u redu prepoznaje se i po stanju srednjeg uva. Srednje uvo se ne ventilira dobro jer je zatvoreno ušće Eustahijeve tube, koja bi, inače, trebalo da bude prohodna. Nekada treći krajnik može biti uzrok i čestih infekcija, poznatih kao adenoiditis, koja deci takođe prave brojne tegobe. Takva deca najčešće otežano dišu, imaju sekreciju iz nosa, a i govore nazalno, odnosno kroz nos. Ovakvo stanje predstavlja indikaciju za hirurško lečenje, gde treći krajnik mora da se odstrani.


Kada je najbolje vreme da se treći krajnik operiše?


– Bitno je da dete navrši dve godine, a onda može bilo kada. U zavisnosti od dijagnoze nekada se otklanjaju svi krajnici, nekada samo nepčani, ili samo treći krajnik. Međutim, događa se da uprkos dobro urađenoj operaciji treći krajnik počne ponovo da raste, zbog čega posle izvesnog vremena mora ponovo da se odstrani.

Trenutak ponovljene operacije potpuno je individualan, odnosno specifičan za svakog pacijenta ponaosob. Istraživanja pokazuju da je između druge i treće godine, ipak, najidealniji period za ovakve intervencije. A kod koga će se ponovo krajnik javiti, takođe, zavisi od individualnog ponašanja Valderijevog limfnog prstena.

I još nešto da napomenem, da ne bi bilo zabune. Zdrav krajnik ima značajnu ulogu u odbrani organizma, ali zato bolestan predstavlja izvor infekcije. Pogrešno je po svaku cenu čuvati bolesne krajnike da „infekcija ne bi išla na pluća“, jer dete u takvim okolnostima pet puta godišnje pije antibiotike, što, inače, nije preporučljivo. U svakom slučaju, krajnike treba odstraniti ukoliko su oboleli, predstavljaju izvor infekcije, ili ako duboko u kriptama postoji stalna infekcija.

Šta je ključna indikacija za njihovo uklanjanje?

– Glavna indikacija za uklanjanje je infekcija upaljenog krajnika više od tri do pet puta godišnje, ili više od osam puta za dve godine. Kada je reč o nepčanim bočnim krajnicima kod dece, oni moraju da se otklone kada su toliko veliki da prave mehanički problem, odnosno ne mogu da pasiraju hranu iz usta u ždrelo.


U takvim situacijama dete odbija svaku vrstu čvršće hrane i pristaje, donekle, samo na kašastu. Razlog više da se ovi krajnici uklone je i taj, što dete prilikom spavanja zapada u sleep apneu, u kojoj nekoliko sekundi ostaje bez vazduha. Znači, ako postoji sindrom prekida noćnog disanja, odnosno sleep apnea ili je onemogućeno normalno uzimanje hrane, osim hirurškog, ne postoji drugi način da se ovaj problem reši.

Da li se stavovi lekara, zavisno od specijalnosti, razlikuju u pogledu prihvatanja hirurškog lečenja?

Angini su najviše skloni mališani između tri i šest godina jer im nije u potpunosti razvijen imunološki sistem. Ako se blagovremeno ne leči, angina može da dovede i do ozbiljnijih komplikacija.
U svakom slučaju, lekara treba konsultovati ako dete ima simptome koji traju duže od 48 sati i praćeni su temperaturom višom od 39 stepeni, ako je već ranije bolovalo od angine, ima gušobolju koja se pogoršava uprkos antibiotskoj terapiji ili je bilo pod gnojnom upalom grla.
Lekaru se treba javiti i ako dete ima poteškoća prilikom disanja ili gutanja, a pogotovo ukoliko počne da se žali na jaku glavobolju, bolove u grudnom košu, bolove u zglobovima. Osim toga, može da počne da povraća i dobije osip. Ovo je važno, jer ukoliko dođe do zanemarivanja simptoma, angina može dovesti do nakupljanja gnoja između jednog krajnika i okolnih mekih tkiva.
Ponekad otok može biti toliko jak da se jezik i nepce sastave, sprečavajući prolaz vazduha, zbog čega disanje postaje izuzetno teško.

– Pedijatri i ORL doktori nemaju isti stav prema uklanjanju krajnika. Uklanjanjem krajnika imunološka barijera nije uništena. jer se aktivira drugi deo Valderejevog limfnog sistema, koji preuzima ulogu branioca od infekcija. Ovo je veoma važna informacija, na koju se možda ne obraća dovoljno pažnje.

Sa druge strane, mnogo je bitnije odstraniti obolele krajnike, nego dopustiti da postanu izvor težih komplikacija kao što su bolovi, najčešće u velikim zglobovima kolena, lakata, ramena. I na kraju, deca su najzahvalniji deo populacije za ovu vrstu intervencije, jer je najlakše podnose. Što su osobe starije, to su operacije bolnije i neprijatnije.

Koje godine su najbolje za uklanjanje krajnika?

– Najidealnije je da se krajnici operišu od četvrte do desete godine, mada može i sve do četrdesetih. Konzervativno lečenje moguće je kod akutnih upala krajnika, ali onog trenutka kada akutna upala pređe u hroničnu, indikovano je hirurško lečenje. Antibiotici ne mogu da se daju unedogled jer stvaraju rezistentnost za kasnije korišćenje, a upale ne jenjavaju.

S obzirom na to da se infekcije lako prenose kapljičnim putem, a najmlađi borave u kolektivnim centrima, od oktobra do aprila najčešće su sa upaljenim krajnicima. Da bi se dete pripremilo za operaciju potrebno je da bude minimum mesec dana zdravo, da bi se izbegle ili na minimum svele postoperativne komplikacije.

Operativno lečenje se primenjuje samo kada procenimo da česte upale onesposobljavaju dete u normalnom životnom ritmu, odnosno da praktično dve nedelje ide u obdanište, a onda je dve nedelje bolesno, i tako mesecima. Zato u takvim situacijama hirurško lečenje jeste najbolji izbor.

Imunolozi nisu pristalice njihovog vađenja po svaku cenu

Imunoglobulini su molekuli belančevina, koji se nazivaju i antitelima, sa osnovnom ulogom da nešto strano, što uđe u organizam presretnu i unište. Kada se spoje sa, za organizam štetnim antigenima (polen, lekovi, grinje, virusi, bakterije, paraziti…), imunoglobulini ih eliminišu. Ovi molekuli proizvode se, između ostalog, i u krajnicima.

Iako se krajnici smatraju glavnim krivcima za mnoštvo infekcija i upalnih procesa, od kojih nekada nastaju i ozbiljne komplikacije koje obolelom mogu da ugroze i život, imunolozi nisu pristalice njihovog vađenja po svaku cenu. Njihov stav se temelji na saznanjima u oblasti imunologije koja potvrđuju da krajnici imaju izuzetnu važnost za zdravlje organizma. O kakvim je saznanjima reč i koliko su krajnici zaista važni, za čitaoce „Života plus“ objašnjava specijalista interne medicine, alergolog i klinički imunolog prof. dr Mirjana Bogić, direktor Instituta za alergologiju i imunologiju Kliničkog centra Srbije.

– Saznanja u oblasti imunologije ukazuju na izuzetnu važnost krajnika. Već se zna da imunološku odbranu organizmu od različitih stranih uticaja, odnosno antigena, omogućavaju različiti organi i sistemi, ali krajnici imaju ogroman značaj u imunološkoj odbrani organizma. U savremenoj alergologiji i otorinolaringologiji (ORL) danas su se značajno promenili stavovi kada je reč o ovom organu. Nekada se smatralo da krajnici nemaju nikakvu važnu ulogu za organizam. Kod ponovljenih angina, odnosno upala krajnika i ždrela, obavezno su vađeni.

A danas?

– I danas važi stav, ali samo za treći krajnik, da mora da se izvadi, ukoliko je veliki i stvara smetnje. Jer, ukoliko je uvećan, treći krajnik izaziva hrkanje, a kod dece još i stalne infekcije nosa i usta.

Deci sa ovim problemom, onemogućen je normalan rast i razvoj. Što se tiče druga dva krajnika, oni se uklanjaju samo ako su infekcije učestale. Indikacije za to su gnojne angine koje se teško leče antibioticima. U takvim slučajevima krajnici su u nekrotičnom stanju, odnosno raspadaju se, zbog čega predstavljaju stalni izvor infekcija za ceo organizam. Kao takvi, ozbiljno mogu da oštete bubrege i srce.

Takvih slučajeva je na sreću malo, ali se krajnici neopravdano operišu u mnogim slučajevima.

Šta je izbor lečenja?

– Savremena antibiotska terapija uspešno leči streptokoknu infekciju, tako da ona, i više puta ponovljena u toku godine, nije razlog za vađenje krajnika, ukoliko ne dođe do njihove nekroze.

Uklanjanje krajnika posebnu štetu čini deci koja imaju alergijsku kijavicu ili bronhijalnu astmu. I kod dece sa kijavicom bez astme, vađenje krajnika predstavlja veliki faktor rizika za nastanak astme. Mališani sa alergijskom kijavicom, inače, češće dobijaju kijavicu, jer imaju lošiji kvalitet sluznica, na šta često utiče smanjeni imunoglobulin IgA, koji je kod njih genetski determinisan, odnosno određen.

Kad se na takvo stanje nadoveže uklanjanje inače zdravih krajnika i gubitak IgA, to ih čini još podložnijim uticaju infekcija. Ovo je veoma važno da se zna, jer se najčešće infekcija ždrela i krajnika značajno smanjuje ulaskom u pubertet.

Da li treba vaditi velike, a zdrave krajnike kod dece?

– Velike, a zdrave krajnike ne treba dirati, iako kod dece mogu da stvaraju otežano disanje i gutanje. Ukoliko tegobe nisu izražene, krajnike treba sačuvati, jer za nekoliko godina, rastom deteta, krajnici postaju normalne veličine, pa samim tim i tegobe prestaju.

(B92, Novosti)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.