Svetski centri znanja: Gde se stvara budućnost čovečanstva?

0

Koji su to instituti, laboratorije i centri koji stvaraju budućnost čovečanstva?

Metod koji za cilj ima da pomiri dve slike: priču o svetu oko nas i način na koji on funkcioniše, zove se naučni metod. Naučni metod, u najširem smislu reči, suštinski je čovekova žudnja da razume svet koji ga okružuje.

Kome možemo da verujemo kada je reč o naučnim saznanjima? Ko su ti ljudi? Gde se oni nalaze? Koje alate koriste?

Savremeni svetski univerziteti svakako omogućuju najbolje uslove za osnovna inovativna istraživanja, kako za pojedinačne discipline tako i za inter ali i trans disciplinarne saradnje različitih polja znanja, prenosi portal „Elementarijum“.

U nastavku sledi kratak prikaz nekoliko slučajno odabranih centara i instituta pri vodećim svetskim univerzitetima, čiji sami nazivi pobuđuju maštu svakog relativno naučno pismenog čoveka, a čije su aktivnosti od suštinskog značaja za ukupan ljudski napredak.

Inicijativa za zemaljski sistem, MIT

Pri Institutu za tehnologiju na Univerzitetu Masačusets nalazi se istraživačko-obrazovna grupa uzbudljivog naziva Inicijativa za zemaljski sistem, koja spaja discipline koje se bave okolinom kao što su geologija, atmosferske nauke, okeanografija, biologija, hemija i inženjerstvo okruženja. U tradiciji MIT-ja inovativnosti, ova inicijativa obezbeđuje plodno tlo za nova istraživanja Zemlje – ona koja će doprineti revolucionarnim alatima i tehnologiji pomoću kojih će se rešiti fundamentalna pitanja o životu na Zemlji. Dajući odgovore na pitanja o fizičkim i biološkim promenama, Inicijativa za zemljski sistem ima za cilj da razume neophodnosti opstanka vitalnih funkcija Zemljskog sistema za buduće generacije.

Odeljenje za mozak i kognitivne nauke, MIT

Ništa manje nije ambiciozno ni Odeljenje za mozak i kognitivne nauke pri istom institutu, čiji naučnici postavljaju fundamentalna pitanja iz biologije o mozgu i procesima mišljenja i percepciji ljudskog uma. Pošto su mozak i um toliko kompleksni, istraživači sa ovog odeljenja rade na svim mogućim nivoima istraživanja: od složene molekularne mašinerije neurona pojedinca do studije senzornih i perceptivnih sistema kognitivnog procesa. U rasvetljavanju osnovnih pitanja o razvoju i organizaciji mozga i njegovih dnevnih postignuća vida, govora, pokreta i memorije, rad ovih istraživača ima duboke praktične posledice, od kreiranja novog okvira za tretiranje poremećaja kao što su Alchajmer, autizam i šizofrenija do postavljanja novih teorija i tehnologija u oblastima veštačke inteligencije i interakcije ljudi i mašina. Poslednje istraživanje ove grupe bilo je utrvđivanje veze između dečje igre i naučnog otkrića, koje vodi prof. Laura Šulc, a u kojem je otkriveno da su mnogi delovi naučnog metoda – izolacija varijabli, prepoznavanje da dokaz zbunjuje, u stvari srž dečjeg ranog zaključivanja.

Centar za dugovečnost, Univerzitet Stenford

Misija Centra za dugovečnost je redizajn dugog života. U ovom Centru se istražuju priroda i razvoj ljudskog života: u potrazi za inovativnim načinima upotrebe nauke i tehnologije pri rešavanju problema sa kojima se susreću ljudi preko 50 godina starosti, cilj je unapređenje života ljudi svih dobi. Pre samo nekoliko dana, naučnici iz ovog centra su objavili vest o pronalasku koji podrazumeva čitanje misli kod miševa pomoću praćenja fluorescentnog proteina u neuronu mišjeg mozga.

Vise institut za biološki inspirisano inženjerstvo, Univerzitet Harvard

Vise (Wyss) je više od istraživačkog instituta. Njegova misija je razvoj biološki inspirisanih materijala i uređaja koji rešavaju kritične medicinske i ekološke probleme i prebacivanje ovih transformativnih tehnologija u proizvode koji imaju uticaj na društvo i svet. Visokorizični, naučno vođeni pristup je baziran na pionirskim modelima inovacije, kooperacija i tehnološkog prevođenja. Sa pogledom u prirodu kao inspiraciju, istraživači sa ovog instituta sarađaju sa najrazličitijim akademskim, kliničkim i industrijskim partnerima sa kojima zajedno pod jednim krovom razvijaju biološki inspirisane tehnologije. Istraživači sa ovog instituta žele da razumeju nastajanje živih sistema, njihovo recikliranje, i kontrolu kako bi razvili potpuno nove pristupe konstruisanja u građevinarstvu, pretvaranje energije, kontrolisane proizvodnje i unapređenja našeg okruženja.

Centar za ekološku i evolutivnu sintezu, Univerzitet u Oslu

Centar za ekološku i evolutivnu sintezu kombinuje širok spektar disciplina (kao što su populaciona biologija, statističko, genomsko i matematičko modeliranje) u cilju održavanja koncepta ekologije kao pokretačke snage evolucije putem selektivnog procesa sa odgovarajućim uticajem evolutivnih promena na ekologiju. Ovaj centar je osnovan kao Norveški centar za izuzetnost 2007. godine u okviru Odeljenja za bionauke Univerziteta u Oslu. Jedan od poslednjih projekata je projekat integracije ekologije i evolucije.

Savez za globalnu održivost

Savez za globalnu održivost je jedinstveno, internacionalno partnerstvo između četiri svetska vodeća naučna i tehnološka univerziteta: Univerzitet u Tokiju, Švajcarski federativni institut za tehnologiju iz Ciriha, Masačusets institut za tehnologiju i Čalmers tehnološki univerzitet. Savez karakterišu tri osvnovna cilja: 1) unapređenje naučnog razumevanja globalnih ekoloških promena, 2) razvoj tehnologije i političkih alata za pomoć društvima u prevazilaženju ekoloških i ekonomskih kriza, 3) i edukacija novih generacija lidera spremnih da se susretnu sa izazovima održivog razvoja. Od samog osnivanja Savez za globalnu održivost podržao je više od 75 istraživačkih projekata u partnerskim institucijama.

Institut za budućnost čovečanstva, Univerzitet Oksford

Institut za budućnost čovečanstva je vodeći istraživački centar koji sagledava ključna pitanja ljudske civilizacije. Koristeći se matematičkim, filozofskim i naučnim saznanjima, u ovom institutu istraživači ispituju rizike i mogućnosti koji proizilaze iz tehnoloških promena, promišljaju etičke dileme, i ocenjuju globalne prioritete. Rad ovog instituta se fokusira na oko četiri programske celine: 1) globani katastrofični rizici, 2) uvećavanje čovečanstva, 3) primenjena epistemologija i racionalnost, 4) buduće tehnologije. Krajnji cilj ovakvog istraživačkog rada je da razjasni koje su to odluke koje će kreirati dugoročnu budućnost čovečanstva.

Naučnotehnološki proboji koji dolaze iz ovakvih i sličnih centara znanja, predstavljaju suštinsku pokretačku snagu jedne zajednice.

(Elementarijum – Marija Nikolić)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.