Srbima 11 vekova robije u Hagu, ostalima 50 godina

Sedamnaest srpskih vojnih generala i admirala, kao i dvojicu policijskih, Haški tribunal je već osudio kao ratne zločince. Zasada, samo jedan od njih, Momčilo Perišić, nedavno je uspeo sve optužbe protiv njega budu odbačene, da dokaže da nije kriv i da bude oslobođen.

Dvostruki aršini pokazani su i u onim slučajevima kada su srpski generali bili optuženi za ista dela kao i hrvatski ili muslimanski. Za hrvatske generale nije važio „udruženi zločinački poduhvat“, iako je stenogramima dokazano da su se dogovarali sa Tuđmanom „da proteraju Srbe iz Hrvatske“, i to su učinili. Ali većina srpskih generala osuđena je baš zbog tog dela, iako ne postoji nijedan dokaz za tako nešto.

Od 1.100 godina zatvora, koliko je dosuđeno Srbima u Hagu, najviše robije "zaradili" su vojni vrhovi Vojske Republike Srpske Krajine i Vojske Republike Srpske.

Golgota najviših oficira Vojske Republike Srpske počela je 1996. kad je general Đorđe Đukić slučajno vozilom prešao na teritoriju pod kontrolom muslimanske Armije BiH. Posle nekoliko dana nelegalnog zadržavanja, sarajevske vlasti su bile spremne da ga puste, ali je Ričard Holbruk insistirao da Đukić bude prebačen u Hag, iako protiv njega nije postojala optužnica. Zbog izuzetno lošeg zdravstvenog stanja srpskog generala, tužilac Goldston se složio da on bude pušten, a Đukić je tiho umro 18. maja 1996, ne dočekavši podizanje optužnice.

Radislav Krstić, ratni komandat Drinskog korpusa VRS, drugi je srpski general odveden u Hag. Njegov slučaj smatra se prekretnicom u radu Tribunala.

General Krstić optužen je i za „zaveru da se genocid izvrši“. To je kvalifikacija koja je kasnije korišćena u optužnicama za sve srpske vojne i političe rukovodioce.

Krstić je 2. avgusta 2001. prvostepeno osuđen na 46 godina zatvora, a zločini počinjeni na prostorima bivše Jugoslavije, po prvi put se kvalifikuju kao genocid. Sudije tada naglašavaju da „postoje ljudi čija je odgovornost za te zločine mnogo veća od njegove“ i da su za njih „rezervisali najtežu kaznu“!

Žalbeno veće Haškog tribunala 2004. potvrđuje prvostepenu presudu, ali odgovornost generala Krstića od "direktnog izvršioca genocida" umanjuju na „pomagača i podržavaoca“. Kazna mu je smanjena sa 46 na 35 godina zatvora.

Na izdržavanje kazne Krstić je upućen u britanski zatvor "Vejkfild", gde su ga umalo ubila trojica muslimanskih zatvorenika, predvođena Indritom Krasnićijem. Premešten je u zatvor „Long Lartin“, u kome je veliki broj osuđenih za islamski terorizam. Krstić zbog pretnji uopšte nije smeo da izađe iz ćelije, pa ga je Tribunal krajem 2011. vratio u Sheveningen.

Treći srpski general koji je završio u Hagu bio je Momir Talić. Uhapšen je u Beču 1999, po "zapečaćenoj optužnici". Lisice su mu stavljene na prevaru, dok je kao načelnik Glavnog štaba VRS bio gost austrijske Nacionalne akademije za odbranu u Beču, na seminaru OEBS-a.

Talić je optužen zbog progona nesrpskog stanovništva u Bosanskoj Krajini 1992. godine. Optužba je delovala neuverljivo, jer su Talića zbog viteštva u borbi poštovali i protivnici. Muslimanski general Rasim Delić, koji je takođe bio na seminaru, rekao je da je "hapšenje loše za proces pomirenja u BiH".

Tokom procesa, tužioci su imali muke da nađu relevantne svedoke protiv Talića. Velike nade polagali su u Adila Medića, člana Glavnog odbora muslimanske humanitarne organizacije "Merhamet", koji je trebalo da optuži Talića za genocid u Bosanskoj Krajini i nehuman odnos prema zarobljenicima u "Manjači". Međutim, svedok je tužilaštvo doveo u nepriliku izjavom da je "general Talić imao veoma pozitivnu ulogu" i da je, zahvaljujući njemu, omogućeno da "Merhamet" u "Manjaču" redovno dostavlja humanitarnu pomoć.

Zbog narušenog zdravstvenog stanja, general Talić je pušten da se brani sa slobode. Preminuo je na VMA u Beogradu, 28. 5. 2003. godine.

Posle njega je uhapšen general Stanislav Galić, komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS. Zbog „izazivanja terora strahom nad civilima u Sarajevu“ osuđen je na kaznu doživotnog zatvora koju izdržava u Nemačkoj, u zatvoru prepunom muslimana i Albanaca.

General Dragomir Milošević, načelnik Štaba komande Sarajevsko-romanijskog korpusa, sa istim obrazloženjem izdržava kaznu od 29 godina u Estoniji.

General Ljubomir Borovčanin osuđen je "za zločine" u Srebrenici i Žepi. Sada u Danskoj služi kaznu od 17 godina zatvora.

General VRS Zdravko Tolimir, koji je po istoj optužnici prvostepeno osuđen na doživotni zatvor, tražio je od Žalbenog veća da ga oslobodi. Čeka odluku u Hagu.

General VRS Radivoje Miletić prvostepeno je osuđen na 19 godina zatvora. Nalazi se još od 2004. u pritvoru u Hagu, gde je i general Vinko Pandurević, osuđen zbog Srebrenice na 13 godina.

( Izvor: B92)