Godišnjica vojnog puča i demonstracija protiv Trojnog pakta

Vojni prevrat 27. marta 1941. godine izvela je grupa visokih oficira Jugoslovenske vojske koju je predvodio brigadni general vojnog vazduhoplovstva Borivoje Mirković.

Pučisti su zbacili s vlasti tročlano kraljevsko namesništvo kneza Pavla Karađorđevića, dr Radenka Stankovića i dr Ive Perovića, kao i vladu Dragiše Cvetkovića i Vlatka Mačeka koja je 25. marta u Beču potpisala Protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu.

Potom su vlast predali maloletnom kralju Petru II Karađorđeviću i osnovali Vladu sa komandantom vojnog vazduhoplovstva generalom Dušanom Simovićem na čelu, dok je za potpredsednika Vlade postavljen akademik Slobodan Jovanović, podseća RTV Vojvodine.

Pet i po meseci pre punoletstva, Petar II Karađorđević je preuzeo kraljevsku vlast i izdao proklamaciju da je vojska, svrgnuvši Namesništvo i vladu, "izvršila svoj zadatak prema kralju i otadžbini" i da je mandat za formiranje nove vlade poveren generalu Simoviću.

Tokom 27. marta, kraljeva proklamacija je nekoliko puta čitana na radiju, a u 10 časova putem radija "u ime svih vladika srpskih, sakupljenih na Svetom arhijerejskom Saboru" i u svoje ime, patrijarh srpski Gavrilo Dožić, blagoslovio je prevrat.

Čim se saznalo za puč, ulice je preplavila masa sveta, a istoriografi su zapisali da je "Beograd izgledao kao košnica pčela".

Narod uzvikivao parole: "Bolje rat, nego pakt" i "Bolje grob, nego rob"

Narod je pevao patriotske pesme i uzvikivao parole, među kojima i čuvene: "Bolje rat, nego pakt" i "Bolje grob, nego rob".

U ranim jutarnjim časovima jedna grupa demonstranata "polupala je nemačke biroe, polomila vrata i prozore i pocepala papire koji su se unutra nalazili".

Do deset sati, gradom su zalepršale jugoslovenske, engleske, francuske i američke zastave, a nemačka je spaljena.

Na čelo demonstracija stali su komunisti s parolama o savezu sa SSSR-om, a jedna zgrada na trgu Slavija iskićena je crvenim zastavama. U bivšoj SFRJ istoriografi su tvrdili da su prevrat marta 1941. izveli i demonstracije protiv Trojnog pakta predvodili komunisti.

Novija istoriografija nakon otvaranja nekih arhiva potvrđuje da je prevrat bio podstaknut iz krugova antinacističke opozicije u zemlji.

Veliki uticaj imale državne strukture i agentura Velike Britanije

Ispostavilo se da su na pučiste veliki uticaj imale državne strukture i agentura Velike Britanije, a u izvesnoj meri, posrednije i bivši Sovjetski Savez, što je manje ispitano, kaže istoričar Čedomir Antić.

Prema nekim tumačenjima, za britansku vladu puč je značio otvaranje novog fronta na kome će Hitler barem privremeno trošiti snagu, dok je Moskve želela da time odloži nemački napad na SSSR.

U organizaciji Instituta za savremenu istoriju i Doma Karađorđevića na 70-ogodišnjicu prevrata održana je rasprava domaćih istoričara.

Puč od 27. marta bio je prvi takav događaj u jugoslovenskoj državi, ali je po mestu gde je izveden i najvažniji, rekao je u raspravi tada Antić, podsetivši da je srpski narod zapadno od Srbije i u Srbiji podneo ogromne žrtve i da je nad njim izvršen genocid.

Pavlović: 27. mart prouzrokovao slom, a srpski narod je platio najveću cenu

Direktor Instituta Miodrag Pavlović je ukazao da martovski događaji izazivaju različita osećanja i tumačenja, od onih da je to veličanstvena revolucija, predvođena KPJ, do toga da je "akt nekoliko plaćenika u vojnom vrhu koji su za male pare učinili veliku nesreću narodu".

Ono što je izvesno, kako je kazao, to je da je 27. mart prouzrokovao direktan slom Kraljevine Jugoslavije zbog čega je srpski narod platio najveću cenu zato što je poveo veličanstvenu antifašističku borbu, jednu od tada najvećih u Evropi.

Iz martovskih događaja 1941. godine, smatra Pavlović, mogu se izvući pouke o odgovornosti elite, pre svega političke, da "više nikada ne dovode zemlju u bezizlaznu situaciju", da im nacionalni interesi uvek budu ispred stranih ili stranačkih i da se jedinstvom političkih faktora odgovara na izazove nacionalne krize i katastrofe.

Akademik Savićević: Britanci finansirali prevrat

Akademik Miroslav Savićević, saradnika Balkanološkog instituta SANU, u britanskim arhivama došao je do seta nepoznatih dokumenata o 27. martu, koji bacaju sasvim drugačije svetlo na ovaj značajan istorijski događaj.

"Srbi su ponovo pronašli svoju dušu", uzviknuo je ser Vinston Čerčil, 27. marta negde oko podneva, kada mu je poslanik Kembel javio da je puč definitivno uspeo.

To ushićenje Srbima neće dugo trajati. Već krajem te iste godine Siton Votson, britanski profesor univerziteta, reći će nešto drugo: "Mi smo smo ulazak Jugoslavije u rat platili pola miliona funti, pa ne dugujemo Srbima ništa", tvrdi akademik Svirčević.

Nešto docnije oglasiće se i Vilijam Donovan, američki general, obaveštajac, otac Centralne obaveštajne agencije (CIA), čovek koji će se januara 1941. godine naći u Beogradu i upoznati ključne pučiste: "Srbi se ne mogu pozivati na 27. mart 1941. godine jer smo mi tu revoluciju kupili", prenosi svoja saznanja srpski akademik.

Iz poverljivog pisma agenta SOE (uprava za specijalne operacije) Hjua Daltona Vinstonu Čerčilu Svirčević prenosi: "Otkako sam preuzeo SOE u Jugoslaviji potrošili smo najmanje 100.000 funti. Novac je uglavnom otišao na finansiranje Zemljoradničke stranke i ostale vidove podmićivanja."

"Stranke u Srbiji dobijale hiljade funti mesečno"

Danas postoji dovoljno nepobitnih dokaza i autentičnih dokumenata da su britanske tajne službe u Beogradu bile angažovane na pripremi i izvođenju puča. Tog dana, 27. marta, u britanskom poslanstvu slavljena je pobeda, uz puno šampanjca, uz povike "Uspeli smo", navodi akademik Svirčević.

Zemljoradnička stranka dobijala je 5.000 funti mesečno, neke dnevne novine, poput "Pravde", imale su 150.000 dinara mesečno, a neke druge uzimale su apanažu u naturi, odnosno u olovu bez koga je bio nezamisliv štamparski slog, tvrdi Svirčević.

Na listi su bili i Samostalna demokratska stranka Svetozara Pribićevića, Udruženje starih ratnika, Seljačka stranka Dragoljuba Jovanovića i Srpski kulturni klub, dodaje akademik.

Šifrovani telegram poslanika iz Beograda Kembela u London, 26. marta, govori o povezanosti diplomata i pučista: "Na moj zahtev, jutros mi je upriličen razgovor sa generalom Simovićem (komandantom Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva).

Kako je ovaj oficir na čelu organizacije koja namerava da izvede državni udar… oni žele da odbace Pakt i sadašnju vladu. Oni znaju da ovo skoro izvesno znači rat i da više vole tu mogućnost nego nastavak sadašnjom linijom…"

Motiv Britanaca da režiraju ove događaje najbolje ilustruje savremenik predsednika vlade u Londonu Lidl Hart koji je napisao: "Čerčil je postao veliki samo zato što je umeo da za život jednog Engleza žrtvuje čitave narode, što je inače crvena nit britanske spoljne politike."

(Izvor: Tanjug, RTV Vojvodine)