Kusturica: Kultura je državno pitanje

0

Reditelj Emir Kusturica održao je večeras u Studentskom parlamentu Pravnog fakulteta predavanje o umetnosti i savremenom svetu, a između ostalog odgovarao je i na pitanja o sporazumu iz Brisela.

Nakon odgovor ana pitanja o sporazumu iz Brisela Kusturica je govorio i o popularnosti serije „Sulejman Veličanstveni“ i ocenio je da je „reč o državnom pitanju, a država kao da je odlučila da uništi kulturu i da se svi svedemo na konzumente, a ne one koji proizvode umetnost i kulturu“.

O tome svedoči nulti budžet za film i sistem javnih nabavki za pozorišta, dodao je on i citirao Noama Čomskog da nije više pitanje koliko u nekoj zemlji ima stranih vojnika, nego koliko reklama imaju strane firme.

Studente u prepunom amfiteatru V zanimalo je i napredovanje Andrić grada, koji je, kako je rekao Kusturica, 80 posto završen i biće otvoren 2014. za Vidovdan.

Kusturica je govorio i o velikim gradovima koji više ne pružaju šansu za ljudsko dostojanstvo, o rijaliti programima koji favorizuju anti-junake, ali su toliko dominantni da je pitanje da li je to prava realnost, a mi ostali živimo u nekoj fikciji, o Holivudu koji stvara ideologizovane šeme ostavljaući publiku bez katarze…

Počasni gost bio je akademik Matija Bećković koji je istakao da je Kusturica „najslavniji reditelj od svih južnih Slovena, ime koje ceo svet zna i ne samo zna nego i ceni i voli“.

Bećković je otkrio da reč kusturica znači mala britva od kozjeg roga. „Sa našim Kusturicom ispostavlja se da to nije deminutiv od britva nego superlativ od sablja, jer je on najslavnija sablja koju ima srpski narod“, rekao je pesnik.

Kusturica je uzvratio da mu je Bećković još od mladosti uzor kao hrabar i ekscentričan stvaralac koji ume u jednoj rečenici da sažme ono za šta bi nekome bio potreban ceo roman. Najveći deo predavanja Kusturica je posvetio sećanjima na studentsko doba u Pragu i stavovima o umetnosti.

„Živimo u vremenu kada umetnost, gde je još jedino moguće tražiti Boga, kleca pod udarom onoga što se u svetu zove naučna kultura, a u stvari je komercijalna trka. Ipak, moguće je živeti i pisati kao Matija, samo je pitanje da li čovek hoće da bude umetnik koji traži Boga ili onaj koji se bavi video igricama“, rekao je on.

Kusturica je naglasio da „treba graditi sliku sveta u kojoj može da se ostavi lični pečat“, dodavši da je njegovo iskustvo je da je „važno biti u središtu života, da biste iz toga mogli da crpete za svoju umetnost“.

„Bitan je taj neposredni doživljaj. Međutim, u savremenom svetu se sve više gubi pravi život i čovek prebacuje u ono virtuelno, na društvene mreže, na mnoštvo gegova na Ju-tjubu… Možemo samo da se nadamo da će sa vašom generacijom čovek ponovo biti stavljen u centar i da ćemo se vratiti ljudskosti“, poručio je Kusturica, često prekidan burnim aplauzima.

(Izvor: B92)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.