Armin Bušatlić (Dubioza kolektiv): "Apsurdistan" je soundtrack našeg vremena

0

Dubioza kolektiv, jedan od najatraktivnijih regionalnih bendova poslednjih godina, promovisao je novi album „Apsurdistan“ ovih dana i u Beogradu, iskoristili smo to za intervju sa gitaristom Arminom.

Armina smo uhvatili „u sendviču“ između unplugged mini koncerta usred dana na Obilićevom vencu, i potpisivanja diskova i druženja sa fanovima, koje je zatim usledilo u Dallas Music Shopu.

„Apsurdistan“ objašnjavate kao termin kojim bi se mogle nazvati sve države Balkana ?
-Glavno je bilo da nađemo pravi izraz, reč ili skup reči koji će opisati stanje u kom se trenutno nalazimo i o kome ćemo pevati na albumu. Prošli smo nazvali „5 do 12“, tad smo stajali na stanovištu da nacionaliste treba hitno skinuti sa vlasti i da omladina treba da se angažuje, da glasa a ne da apstinira. Mislimo da je u takvom tonu album i snimljen. To se desilo, onda su se desili sledeći izbori – opet apstinencija, ljudi nisu bili zadovoljni sa onim što se radilo. Shvatili smo da je situacija mnogo komplikovanija, nema crno-belo. Živimo u okruženju potpunih apsurda, ta generička složenica je idealna da pokrije sve o čemu se na albumu priča.

Više je duvača a manje, u muzičkom smislu, „žestine“ nego ranije. Da li je to posledica činjenice da vam je, kako pričate, bitnija socijalna poruka od muzičkog ruha u koji ćete da je odenete ?
-Hteli smo da zadržimo socijalnu angažovanost, da napravimo soundtrack vremena u kome se nalazimo. Mišljenja smo da je ta, uslovno rečeno, veselija muzika bolja podloga za tekstualne poruke na ovom albumu.

Upravo smo prisustvovali jako dobroj, spontanoj dnevnoj zabavi koja je privukla mnoštvo prolaznika.
-Naša platforma je, nekako, pankerska. Sve radimo sami. Muzika koju izvodimo na bini je glasna, zahteva teške distorzije, efekte, semplove, lupove… Nismo bili ranije u mogućnosti da je izvedemo na ovaj način. Želja nam je bila da napravimo jedan set koji možemo da izvedemo u najmanjoj kafani, pred pet prijatelja, i da što neposrednije prikažemo energiju. To smo pokušali krajem prošle godine i, čini mi se, uspeli. Uživamo u ovom načinu izvođenja naših pesama.

Može li sve to da dovede i do unplugged albuma ?

-Ne verujem da bismo radili tako nešto. Ako si primetio, ovaj unplugged je prilično sirov i jednostavan. Nismo dovodili gudački kvartet, imamo jeftine gitare…

Iz različitih ste sredina, ponekad vas dele stotine kilometara. Kažete da dobro dođe da se malo uželite jedni drugih – predstavlja li, ipak, nekad i problem ?
-Mnogo sviramo, imamo stotinak nastupa godišnje, plus snimanja… Dosta smo zajedno, prija nam malo da se rastavimo (smeh). Pošto u Sarajevu probamo i snimamo, nekad neki malo više vozare, ali onda spavaju kod nas, pa se družimo.

PUTUJUĆI MUZIČARI

Da vas citiram – dižu vam se dlake na g.zici kad vas zovu rok zvezdama. Kako volite da vas zovu ?
-Putujući muzičari, to nam više pristaje. Mi nemamo ni „roudija“ ni neku veliku ekipu oko nas, samo se brinemo za svoju tehniku. Alter ego rok gitariste kod nas je tehničar koji kupi prašnjave kablove posle svirke i nosi pojačalo.

A kad kažu da ste „Zabranjeno pušenje 21. veka“ ?
-Oni su uspeli da kanališu vibru grada Sarajeva i bivše države osamdesetih, i to su ljudi shvatili jer su bili iskreni u tome. Postoji u tom smislu neka paralela – zvuk, naravno, nije isti kao njihov ali je tu slika vremena.

Na „Apsurdistanu“ je i „Ja sjećam se“, posveta KUD Idijotima i to u ska verziji koju ste snimili zajedno sa članovima Hladnog piva i Atheist Rapa ?
-Sve je to nastalo još dok je pokojni Tusta bio živ, krajem prošle godine. Dogovorili smo, zajedno sa Ateistima, koncert u Puli za prikupljanje sredstava za lečenje. U međuvremenu je on umro, hteli smo da otkažemo ali je njegova porodica insistirala da sviramo. Dogovor je bio da svaki od bendova obrati po jednu omiljenu pesmu KUD Idijota. Izabrali smo „Ja sjećam se“, stavili je u ruho koje je nama na ruci, iz dva ponavljanja smo ustanovili aranžman a onda dobili želju i da je snimimo. U Novom Sadu, na Koncertu godine, rađen je omaž Tusti, tu nam se pridružio i Mile Kekin iz Hladnog piva, bilo je potpuno logično da nam oni gostuju i na albumu.

Mnogi primećuju da kod Dubioze ima sve više Manu Chao prizvuka ?
-Mano Negra spadaju među naše uzore, sa Manuom se i lično poznajemo. Družili smo se, pozivao nas je na neke festivale u Španiji gde je bio pokrovitelj. Drago nam je kad neko prepozna i njegovu notu i Public Enemy i Rage Against the Machine, Marlija, ali se trudimo da imao naš prepoznatljiv zvuk, da ubacimo neke Balkan momente koji su takođe deo našeg backgrounda kao i sva muzika koju sam pobrojao.

LEGALNA MARIHUANA – DRŽAVI VIŠE PARA

Otvoreno ste za legalizaciju marihuane ? -Zalažemo se za rušenje svih predrasuda i tabua koji su se ukorenili u društvu. Znamo koliko ljudi koristi marihuanu, koliko se ona ilegalno prodaje – da se dekriminalizuje, zatvori bi bili manje ispunjeni likovima koji u navikli da je konzumiraju, a država bi mogla više para da upotrebi u neke korisne svrhe.

Beograd je prihvatio i zavoleo Dubiozu što je kulminiralo prvim velikim samostalnim koncertom u decembru 2011. u Hali sportova. Kakva su impresije sada, skoro godinu i po dana kasnije ?
-To nam je bio ogroman izazov, imali smo veliku tremu. Sećanja su najlepša, sala je bila sasvim ugodno popunjena, bilo je sjajno druženje.

Vaši drugari iz S.A.R.S-a su bili predgrupa, poklopilo se da sada u isto vreme objavljujete nove albume. Da li si preslušao CD „Kuća časti“ ?
-Nažalost nisam, baš nijednu pesmu. Strašno smo bili zauzeti. Neki dan su me pitali na televiziji koju sam poslednju knjigu pročitao, film pogledao, a meni – blok, nisam ništa (smeh). Totalno smo u promociji.

Hladno pivo se, posle prvog velikog uspeha takođe u Hali sportova, vratilo kasnije na isto mesto, kakvi su vaši beogradski planovi ?
-Kad je region, naravno i Beograd u pitanju, planiramo od septembra da krenemo sa koncertnom promocijom. Nismo još razmišljali o vrsti prostora i tipu koncerta za glavne gradove. Zanimljivo je da nam je leto već skoro popunjeno koncertima po Evropi, to je plod albuma na engleskom „Wild, Wild East“. Sviraćemo Roskilde, Sziget, Paleo, Lowlands, Rock For People, to su stvarno festivali A klase. Prvi put ćemo nastupati i u Rusiji. Kad se vratimo, krećemo sa planiranjem prostora i vremena što se našeg regiona tiče.

Dubioze, znači, neće biti na nadolazećoj letnjoj seriji festivala na prostoru bivše Jugoslavije ?
-Samo Terraneo u Šibeniku, Demofest u Banjaluci i jedan festival u Srbiji, ne mogu da se setim kako se zove.

Na Szigetu ste, prošle godine, imali prvi „pravi“ nastup ?
-Svirali smo i ranije, pošto su nam prva dva albuma bila na engleskom, ali na nekim manjim binama, a ovoga puta na drugom po veličini, World Stageu. Šta lepše može da bude nego da te pozovu opet i daju ti bolji termin, znači da je nastup bio sjajan.

Sve je jača i šira scena koju, poslednjih godina, predvodite vi, S.A.R.S… Crossover rokenrola, ska zvuka uz balkanski začin koji si pomenuo i socijalnu tematiku – može li doći do prezasićenja ili za sve ima mesta ?
-Uvek postoji opasnost da kreiraš neku vrstu monstruma. Mi nismo hteli da ponavljamo naše uzore. Bilo bi najbolje da svaki bend potraži svoj identitet i upakuje proizvod na način na koji oni misle da je najbolje. Slepo ponavljanje ne donosi ničeg dobrog ni bendu, a ni muzici uopšte.

Na „Apsurdistanu“ je i tema „Krivo je more 2“ – uživajte u specijalnoj, beogradskoj verziji sa „jagodičastim“ početkom:

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.