14 godina od bombardovanja RTS-a

0

Danas se navrsava 14 godina od napada NATO na RTS u noći 23. aprila 1999. u 2 sata i šet minuta u kojem je poginulo 16 radnika te medijske kuće.

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik „Zašto?“, kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

Poginuli su Jelica Munitlak (28), šminker, Ksenija Banković (28), video mikser, Darko Stiomenovski (26), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (27), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (31), električar, Aleksandar Deletić (31), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić (32), dizajner programa, Ivan Stukalo (34), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.

Bivši direktor RTS Dragoljub Milanović jedini je krivično odgovarao za ovaj zločin.

On je 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, zbog toga što nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS-a u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.

Ovim slučajem baviće se i Komisija za istraživanje ubistava novinara. O tome da li je moguće da će nakon toliko godina jedini osuđeni za ovaj zločin biti Dragoljub Milanović, predsednik Komisije Veran Matić navodi da je njemu teško da u tako nešto poveruje.

„Mi smo tek u protekle dve nedelje nadležni između ostalog i za ovaj slučaj ubistva novinara, i prokupljamo celokupnu dokumentaciju sa suđenja Milanoviću ali i dokumentaciju iz drzgih izvora kako bismo mogli da pronađemo osnov za neko dodatno krivično gonjenje. Napominjem da će za godinu dana uslediti zastarelost ovog slučaja, ako se želi nekakvo krivično gonjenje. Misija komije i mandat komisije je mnogo više od toga. Iako usledi zastarelost nećemo ostaviti nerešeno kada je reč o onima koji su izbegli da učine ono što ne neophodno, a to je da isele RTS ali i onima koji su izvršili bombardovanje“, rekao je Matić.

On kaže da je komisija tek počela da prikuplja dokumentaciju ne bi li osvetlila ovaj slučaj.

„Ona dokumentacija koja nam je već stigla je veoma obimna, ali i veoma poznata javnosti. Najveći deo dokumentacije i najubedljiviji deo dokumentaciju napravile su porodice žrtava i novinari kolega koji su se time bavili. Mi sada nastojimo da prodremo tamo gde oni nisu uspeli u proteklih 14 godina da prodru, i da dobijemo nove podatke, odgovore na najlogičnija pitanja, koja se tiču komandnog lanca i lanca koji je bio zadužen za evakuaciju RTS-a“, rekao je Matić.

Međunarodna organizacija za ljudska prava „Hjuman rajts voč“ je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade televizije.

„Prvi put u istoriji ratovanja pogođena je jedna medijska kuća koja je prethodno proglašena za legitimni vojni cilj… I pored ratne propagande ovog medija, nije bilo nikakvog vojnog opravdanja za bombardovanje zgrade RTS-a. NATO nije upozorio civile. Zgrada je smeštena u gusto naseljenom gradskom jezgru. Osoblje u njoj nalazi se 24 časa dnevno. Bio je to potpuno nepotreban napad“, navela je ta organizacija.

Čelnici NATO-a tvrdili su da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala, koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak.

Bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović je, u Beogradu 2002. godine, osuđen na 10 godina zatvora, zbog toga što nije poštovao naređenje tadašnje savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata RTS u Aberdarevoj i u Hilandarskoj ulici. Milanoviću je kazna istekla 1. septembra 2012. godine.

Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a tražila je u više navrata od Republičkog javnog tužilaštva da se procesuiraju svi odgovorni, pa i nekadašnji Vrhovni savet odbrane.

Miroslav Medić, čiji je brat Siniša jedan od radnika RTS-a poginulih u bombardovanju, rekao je 24. marta ove godine da će porodice žrtava svake godine obeležavati 23. mart kao godišnjicu početka bombardovanja i 23. april kao dan pogibije svojih najmilijih u nadi da se takav zločin više nikad neće ponoviti. „Pogibija 16 ljudi unesrećila je njihove porodice“, rekao je Medić novinarima 24. marta nakon polaganja venaca na spomenik „Zašto“ i istakao da i dalje ostaje pitanje zašto se to moralo desiti.

Vlada Srbije formirala je početkom ove godine međunarodnu Komisiju za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara Dade Vujasinović, Slavka Churuvije i Milana Pantića a mandat komisije je proširen i na slučaj ubistva medijskih radnika Radiotelevizije Srbije u bombardovanju 1999. godine.

Žanka Stojanović, predstavnica porodica poginulih radnika RTS-a i Centar za evroatlantske studije založili su se da im predstavnici državnih organa koji su i formirali komisiju daju javni odgovor u vezi sa zahtevom za proširenje optužnice. Taj zahrtev su podržali NUNS, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Fond za humanitarno pravo…

U komisiji su pored predstavnika službi bezbednosti Srbije, tužilaštva i predstavnika medija i međunarodni istražitelji.

Kako je navedeno u saopštenju porodica i Centra za evroatlantske studije, za smrt 16 medijskih radnika, do sada je „lakše nego što je trebalo“ osuđen samo bivši direktor RTS-a Dragoljub Milanović, a kako ističu, po zahtevu za proširenje optužnice, koji su porodice podnele 30. aprila 2009. godine nadležnim državnim organima, do dana formiarnja komisije, nije počelo postupati.

Vazdušni napadi NATO snaga na Srbiju, odnosno tadašnju SRJ, počeli su 24. marta 1999. godine i u njima je u 78 dana ubijeno najmanje 2.500 a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

U proleće svake godine u znak uspomene na poginule medijske radnike RTS održava se memorijalni turnir u malom fudbalu pod nazivom „Igrajmo za 16“.

(Izvor: B92 )

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.