Anđeli i demoni

0

Zabavno ako niste ozbiljni

Zabavnije od “Da Vinčijevog koda“! Ali, ko će ikada poverovati Braunu, Hauardu i Henksu?! Mada, Makgregor ozbiljno “privlači” na katoličanstvo…

Iskustvo prethodne Hauardove ekranizacije Braunovog bestselera “Da Vinčijev kod” (The Da Vinci Code), pripremilo je na moguću dremku i na književnom prequelu, a filmskom sequelu “Anđeli i demoni” (Angels & Demons).

Udobna garderoba i dovoljno osvežavajućih pića, ublažio je onomad efekat Odri-Totu-potomak-Isusa-Hrista. Međutim, ako ste od onih koji ne mogu da spavaju u bilo kojoj pozi, sigurno ste bili u problemu na “Da Vinčijevom kodu“.

Nekako je i moguće bilo zatvoriti oči pred naivnošću priče o Svetom gralu, pa čak i pred osrednjom glumom zvezda filma (sa izuzetkom Pola Betanija!). Ali, neuzbudljiva priča, čiji osnovni cilj je da bude upravo to – uzbudljiva, sama je zatvarala oči.

Zadato stanje pred “Anđele i demone”, očigledno, nije bilo baš prepuno optimizma. Samo je kasting ulivao nadu…

Juan i Nikolaj – loši momci iz snova!

Ovog puta, Ron Hauard je bio na izvestan način u boljoj poziciji, barem što se uverljivosti same priče Dena Brauna tiče.

Profesor Langdon (Tom Henks) se nalazi pred vekovima starom misterijom udruženja Iluminati, koja će povezati intrigu oko izbora novog pape u Vatikanu i nastanak antimaterije u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN. Na prvi pogled, sve vrlo realno.

Sada sledi veliko “ali”, a tiče se pre svega antimaterije čija će potencijalna eksplozija biti jedan od uzroka pometnje u filmu “Anđeli i demoni”. Fizičari će se slatko nasmejati kada vide količinu proizvedene antimaterije u jednom pokušaju, a posebno kanister u kome se ista nalazi. Mada, Braun i Hauard verovatno računaju da, osim “ekipe” iz CERN-a, veći deo publike nije baš bio pažljiv na časovima fizike i da će ih veliki akcelerator čestica dovoljno raspametiti. Kada je Bond mogao svih ovih godina da se provlači sa naučnim besmislicama inspirisanim činjenicama, onda može i doktorka Vetra (izraelska zvezda Ajelet Zurer). Valjda se Bond neće uvrediti?!

Nego, da se vratimo u Vatikan, gde je u toku biranje novog pape, nakon iznenadne smrti prethodnog. Procedura je na veoma zanimljiv i informativan način predstavljena, pa ko nije kroz medije pratio “crni i beli dim” izbora Pape Benedikta XVI, nešto će i saznati kroz ovaj film. Zatim, tu je i čuvena arhiva Vatikana u kojoj se nalaze neki od najznačajnijih spisa čovečanstva, gde može da se desi da nestane kiseonika ili da se iscepa strana iz Galilejevih sveski. Sve je moguće u potencijalnom letnjem blokbasteru koji, pored ostalog, vodi na ubrzanu turističku turu razgledanja rimskih crkava.

Na mestu gde se prepliću “anđeli“ i “demoni“ stoje Iluminati – misteriozno udruženje koje se vraća u Vatikan da uzdrma katolički svet. Ili se samo tako čini… A u sred svega, naravno, harvardski profesor/simbolog Robert Langdon, koji je ovog puta u misiji spašavanja katoličke crkve. OK, da poverujemo Henksu, što uopšte nije lako.

Kako dobri momci retko znače i zabavu, tako još jedan akcioni film za bake i deke, spašavaju isključivo “demoni“ sa dodirom “anđela“. Ili je obratno?!

Danac koga znamo iz Trirovih “Idiota“ (Idioterne) i filma “U Kinu jedu pse“ (I Kina spiser de hunde) – Nikolaj Li Kas, jedan je od “vrelijih ubica“ koje smo u skorije vreme videli na velikom ekranu.

Kas je prijatno iznenađenje filma, iako najviše komunicira s prigušivačem pištolja. S druge (ili iste?!) strane, Juan Makgregor, kao papina desna ruka – kamerlengo Patrik Makena, uopšte nije iznenađenje. Kada bi on postao papa, ozbiljno bi trebalo razmisliti o promptnom prigrljavanju katoličanstva (hahaha).

Opasan je i Stelan Skarsgard, ali mnogo manje nego što volimo da bude. 

Konačno, ako ništa drugo, „Anđeli i demoni“ su u odnosu na „Da Vinčijev kod“ neuporedivo jači u pogledu kastinga, čak i kada sjajni izabranici koriste samo deo svojih mogućnosti.

Naizmenično – Hauard

Nakon filma “Frost-Nikson“ (Frost/Nixon), jednim od ostvarenja koji su obeležili ovogodišnju dodelu Oskara, Hauard će svoju 2009. godinu zapečatiti na ipak bolji način nego 2006. kada je osvanuo (da ne kažemu uspavao) “Da Vinčijev kod“. Njegova osobina je izgleda upravo “naizmeničnost“ u kvalitetu ostvarenja.

“Anđeli i demoni”, u priličnoj meri besmislena priča koja insistira na uprošćeno interpretiranim činjenicama, ipak je znatno uzbudljiviji film nego njegov prethodnik. Međutim, Hauard nije dovoljno iskoristio prostor za pravu akciju koji mu je ovog puta otvoren zahvaljujući katakombama Vatikana, zatim svemu što Iluminati predstavljaju, ali pre svega intenzitetu razvijanja miserioznog klupka. Dok shvatite da je nešto neuverljivo režirano, loše odglumljeno ili jednostavno glupo, već ga zameni sledeća scena/intriga.

Najbolje ćete se zabaviti ako ovaj film uopšte ne shvatite ozbiljno. Da li je tako nekako i Juan tretirao svoju svešteničku odoru, pa je zato tako kul kao kamerlengo, hm?

Katarina Milovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.