Stručnjaci upozoravaju: Nove bolesti u našim krajevima

0

Stručnjaci upozoravaju da su vrućine i migracija stanovništva doneli infektivne bolesti koje su bile nepoznate na ovom podneblju, a vratile su se i stare koje su bile iskorenjene

Sa lepim vremenom stigla je i najezda komaraca, a sa njima i strah od mnogih bolesti koje prenose, kao što su denga, žuta groznica, virus Zapadnog Nila, čikungunja groznica, a stručnjaci se slažu da su globalno otopljavanje, tropske vrućine, migracija stanovništva, doneli u naše krajeve infektivne bolesti koje su bile nepoznate na ovom podneblju.

Oni takođe ukazuju da su se vratile i stare bolesti koje su bile iskorenjene na ovim prostorima Evrope, poput malarije.

Koordinator za vektorske zarazne bolesti i zoonoze u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović – Batut“ dr Bojana Grgić rekla je Tanjugu da je prošle godine prvi put kod nas registrovan virus Zapadnog Nila, ali da postoji opasnost da se pojave i denga i čikungunja groznica, jer su registrovani u okruženju.

Ona je naglasila da će se nadzor, što se tiče virusa Zapadnog Nila, obavljati i ove godine u humanoj populaciji, ali je dodala da bi mnogo značilo da se u nadzor uključe i veterinarske ustanove.

Komarci, kako kaže, više ubadaju životinje nego ljude (posebno konje), prenose im infekciju i njihovim praćenjem na određenom području znalo bi se da li je virus u cirkulaciji.

Sve te službe treba nas da obaveste da na određenom području imamo cirkulaciju virusa, da treba da podignemo sistem i da pratimo šta se dešava u humanoj populaciji i da na vreme upozorimo ljude„, naglasila je ona.

KAKO DA SE ZAŠTITITE
Dr Grgić kaže da treba izbegavati boravak napolju, bar dok se ne sprovede akcija zaprašivanja, kao i da treba izbegavati periode kada komarci najviše ubadaju, a to je sumrak ili rano jutro. “Ukoliko već moramo da boravimo u tom periodu napolju treba nositi adekvatnu odeću dugih rukava, a ako to nije moguće onda nepokrivene delove kože treba mazati sredstvima koja odbijaju komarce”, nagasila je ona. Kuća se od komaraca može zaštititi stavljanjem mrežica na prozore, ali i sredstvima za uništavanje komaraca. “Vodu u posudama koja se zadržava treba menjati, jer ta ustajala voda je pogodno stanište za razmnožavanje komaraca. To su stvari koje mi za sebe možemo da uradimo”, zaključila je naša sagovornica.

Grgić je pojasnila da je za groznicu Zapadnog Nila karakteristično da se infekcija uglavnom odvija bez simptoma ili su toliko blagi i nespecifični da niko ne bi pomislio da se radi o nekom egzotičnom oboljenju, a da se teži oblik bolesti u vidu meningitisa ili encefalitisa, koji zahteva bolničko lečenje, razvija kod jedne od 150 ubodenih osoba.

Prvi oboleli od groznice Zapadnog Nila otkriven je prošle godine početkom jula, a 71 pacijent imao je verovatnu ili potvrđenu infekciju.

Od ovog broja negde oko 75 posto pacijenata javilo se na teritoriji Beograda, oko odsto iz južno Banatskog i Sremskog okruga. To su bila područja pogođena infekcijom”, ukazala je dr Grgić.

Govoreći o ostalim bolestima koje mogu da prenesu komarci, ona je naglasila da denga i čikungunja groznica nisu registrovane u Srbiji, ali da je denga registrovana u Hrvatskoj i Francuskoj, a čikungunja groznica u Italiji, što ukazuje da se mogu pojaviti i kod nas.

Direktor Klinike za Infektivne i tropske bolesti KCS prof. dr Dragan Delić naglašava da za njega kao infektologa nije dilema da li će pojedinih infektivnih bolesti biti, samo je pitanje vremena kada će se one pojaviti.

On kaže da je virus Zapadnog Nila dokazan prošle godine, jer su bili dostupni testovi za dokazivanje ove infekcije, što ne znači da ga nije bilo i ranije.

Stvorili su se određeni uslovi da se ta infekcija pojavi u našoj populaciji, a to su migratorne ptice, koje su domaćini za ovu infekciju, tu su komarci koji prenose infekciju sa ptica na čoveka i tu je populacija koja nema imunitet”, rekao je Delić.

On je naglasio da je samo u ovoj ustanovi prošle godine od virusa Zapadnog Nila lečeno 58 pacijenata, da je desetak pacijenata umrlo i da su to uglavnom bili stariji bolesnici sa nekim hroničnim bolestima.

On je upozorio da klimatske promene, porast temperature, migracija stanovništva pogoduju prenosiocima određenih infekcija, a posebno komarcima, i da će se nove infektivne bolesti pojaviti na ovom podneblju, ali da će se ponovo vratiti i one koje su bile skoro iskorenjene, poput malarije.

Pobeći od komaraca ne možemo, ali se možemo zaštititi kako bi njihove ubode sveli na minimum.

Izvor: Tanjug, Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.