Gojaznost se širi kao epidemija

0

Bolest koja je najčešće prouzrokovana nepravilnom ishranom uzela maha i u Srbiji, pošto se malo bavimo fizičkom aktivnošću, a skoro uopšte ne vodimo računa o unošenju zdravih

Stalno slušamo o tome kako se ove ili one nacije suočavaju s velikim brojem gojaznih ljudi. Često znamo da prokomentarišemo kako je to zato što oni jedu nekvalitetnu hranu, da zbog toga veoma loše izgledaju, dok smo mi najlepši na svetu. Međutim, istina je da se s tom bolešću 21. veka i te kako suočavamo i kod nas. U Srbiji je svake godine sve više gojaznih, a ono što posebno zabrinjava jeste što trend gojenja posebno postaje rasprostranjen među decom i tinejdžerima.

Lekari kažu da je gojaznost oboljenje koje karakteriše uvećanje masnog tkiva tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja. Najčešća i najopasnija među njima su kardiovaskularna, koja se javljaju kao posledica preteranog viška kilograma. Od tih bolesti godišnje strada oko 17 miliona ljudi širom sveta.

Nutriciolog Ljubomir Pfaf rekao je za Dr Kurir da različiti proračuni pokazuju da će do 2030. pola sveta biti pregojeno.

– Takvo stanje svakako je izazvala nepravilna ishrana, koja je dovela do toga da gojaznost više nije epidemija, već pandemija. Isto tako, nesrazmerna količina unosa hrane i potrošnje energije predstavlja veliki problem. Jedini lek za takvu situaciju su dijete, ali pilule koje nude brz i lak gubitak kilaže svakako nisu dobre. Mnogi misle i da će izgladnjivanjem ili unošenjem mnogo manjeg broja kalorija nego što je potrebno rešiti problem, ali na taj način ne postižu se trajni rezultati. Mesečni gubitak od šest do osam kilograma je u redu, tada može da se računa da se neće vratiti. Sve preko toga se vraća. Ako se naglo izgubi previše, problem se zasigurno neće rešiti
– objašnjava Pfaf.

Prema njegovim rečima, istraživanja su pokazala da naš narod u odnosu na Evropu jede previše mesa i masne hrane.

– Velika nam je mana što ne konzumiramo dovoljno voća i povrća. Umesto toga unosimo velike količine šećera i soli, dok namirnice pune kalcijuma i gvožđa zanemarujemo. Još jedna bitna stavka koju ostavljamo po strani je znanje o pravilnoj ishrani, bez kog se nikakav progres ne može ostvariti. Ljudi neće da se informišu, i zato ne znaju šta da jedu. U današnje vreme ljudima je samo važno da ne budu gladni, a uopšte ne vode računa o tome kada i koliko namirnica unose – istakao je stručnjak.

Pokazalo se da čak polovina odraslih i trećina dece kod nas jede samo dva obilna obroka dnevno, a da procentualno veoma mali broj ljudi jede više puta dnevno u manjim količinama, kako se preporučuje. Nutricionisti ističu da je svakoj osobi potrebno da ima četiri do pet manjih obroka tokom dana.

Inače, stanovnici Britanije najdeblji su u Evropi, dok su Amerikanci najgojazniji na svetu. Međutim, najveći procenat osoba s viškom kilograma, čak 93,5 odsto, naseljava državu koja se nalazi u južnom Pacifiku, u sklopu SAD – Američku Samou.

Problem rešite uz pomoć lekara

Dr Ljubomir Pfaf posebno je naglasio da je neophodno da se ljudi koji imaju problema s prekomernom težinom najpre posavetuju s lekarom, jer će im to pomoći da postignu najbolje rezultate.
– Najbolje je otići kod doktora – nutriciologa. On će pacijenta dalje uputiti šta je najbolje da jede i kako da na pravilan način izgubi kilažu. Pomoć stručnjaka neće mu biti potrebna kada u jednom trenutku stekne dobar životni ritam i počne zdravo da se hrani – objasnio je Pfaf.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.