O tempo života, o mores!

0

Ljudi više nemaju vremena jedni za druge.

Zove mene tako moj dobri i pošteni kum Ivan početkom aprila, na svoj rođendan koji je krajem maja, da bismo uspeli da uskladimo termine i svoje prenatrpane agende i nađemo neki prazan prostor za druženje. Nakon uvodnog kukanja kako ne stižemo da se viđamo zbog poslova, žena, dece, fenomenalnih novih serija, spavanja, lenjosti, praznika, godišnjih odmora, vrućine i ostalih faktora koji nepovoljno utiču na socijalizaciju, usledio je početak pregovora. Kum me je pozvao telefonom i odmah izrazio želju da idemo kod njega na plac. Bio sam za taj predlog, jer takva kombinacija pogoduje društvenim igrama kao što su roštilj, usvinjavanje od piva i pijano bauljanje do kola, a od kola šta nam bog da, ili što bismo rekli mi nevernici: šta bude.

– Najbolje da idemo na plac – tamo možemo da roštiljamo, usvinjavamo se od piva i pijano bauljamo do kola, a od kola – šta bude!

Kao da mi je pročitao misli. Potvrdio sam bez razmišljanja:

– Može, nego šta. Kad ćemo?

Pitanje svih pitanja. U savremenom društvu, u kome niko više nema vremena ni za koga i ni za šta osim za sebe – a neki čak ni toliko – ovo je kamen spoticanja u većini pokušaja organizacije bilo kakvog druženja.

– Onaj vikend neposredno pre tvog rođendana? Jeste da je to slavljenje unapred, ali mislim da će ljudima više odgovarati, jer Miki radi svaku drugu subotu, a Pera je još u februaru uplatio ono kampovanje…

– Ne znam da li ću ja moći taj vikend. Dolaze mi majstori da rade kuhinju, a ne bih baš da ih ostavljam same u stanu. Nije zgodno.

– To nikako! Sećaš se kad je Baki jednom ostavio električara samog u stanu, pa se posle pet dana vratio, a stan mu pretvoren u menjačnicu i salon za intimnu masažu?

– Uh, sećam se. Možda nije trebalo da pomažemo električaru u adaptaciji. I dan danas me peče savest. Znači, vikend posle rođendana?

– Jaaaao, teško! Ja za taj vikend imam planiranu neku seosku svadbu i nema šanse da se vratim pre nedelje uveče. Kakav si ti sa onim vikendom iza tog?

– Nikakav. U nedelju imamo zakazan sistematski pregled cele porodice, a bar 12 sati pre toga ne smemo ništa da jedemo ni da pijemo…

– Majku mu. A onaj idući opet ja ne mogu, a znam pouzdano da ne mogu ni Srki ni Miki.

Nastavili smo da listamo svoje kalendare u kompjuterima i mobilnim telefonima i stigli do oktobra.

– … jebi ga, tad je baš sajam knjiga, a znaš da ja ne propuštam njegovo zatvaranje od kad znam za sebe.

– Znam, kume. Taman posla da ti to uskratim!

– Znaš kako, možda je najbolje da organizujemo proslavu rođendana zajedno sa još nekim većim dešavanjem koje bismo ionako obeležili! Tako ćemo se lakše uskladiti, spajamo dva ugodna i korisno. Evo, na primer, šta misliš o Novoj godini?

– Ne vredi, već smo uplatili neki aranžman za Budimpeštu. Samo žena i ja. To nam je jedina prilika da nekoliko dana budemo bez klinaca. Baba će ih čuvati. Mislim da ćemo ostati do Božića, tako da i on otpada.

– Šteta. Ja ne mogu za srpsku novu. Idem kod sestara na selo. Biće ludnica!

– A za Sretenje?

– E vidiš, nemam ništa upisano za taj datum! Mogli bismo da pokušamo tada, ako odgovara i ostalima.

Time se dogovor završio, tačnije, prolongirao, dok kum ne proveri sa ostalima. Pola sata kasnije, stigao mi je sms:

„Baki ne može za Sretenje, vodi ženu kod lekara, a ni Srki nije siguran. Šta misliš o Uskrsu?“

Odgovorio sam:

„Ima vremena, videćemo!“

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.