London: Nemačkim receptom protiv ekonomske krize

0

Velika Britanija se ugleda na zvanični Berlin, čija se ekonomija pokazala otpornom na krizu. Možda i razmišljaju da napuste Evropsku uniju skrojenu po nemačkoj mustri, ali bi Britanci, ipak, da ono što je kod Nemaca dobro, iskoriste na sopstvenom ostrvu.

Privreda zasnovana na inženjerskoj umešnosti, firmama srednje veličine, majstorskim veštinama, regionalnim bankama i dugoročnom pristupu ekonomiji – to je ono u Nemačkoj što privlači Britance, koji su znatno teže postradali od poslednje krize. I opozicioni laburisti, ali i vladajući konzervativci počinju da usvajaju nemačke ideje.

– Zašto ne možemo više kao Nemačka? – pita se na naslovnoj strani britanski nedeljnik “Nju stejtsmen”, orijentacije levo od centra. Na slici su kancelarka Angela Merkel i fudbaler minhenskog Bajerna Bastijan Švajnštajger, kao uzori u politici i fudbalu. Bajernov Francuz Frank Riberi, iako bolji igrač, ipak bi bio previše za jedne engleske novine, koje sugerišu da njihova zemlja može da prosperira, ako se ugleda na Nemačku.

U tekstu se fudbalska Bundesliga, čiji timovi ne zavise poput engleskih od bogatstva ruskih, arapskih, američkih ili domaćih oligarha, navodi kao primer uspešnog, održivog tevtonskog biznis-modela: nemački klubovi, mnogi od njih u većinskom vlasništvu navijača, predstavljaju mikrokosmos strukture nemačke ekonomije, piše “Nju stejtsmen”.

Britanska levica je oduvek poštovala nemački koncept socijalne tržišne ekonomije, konstatuje magazin “Špigl”. Sada, međutim, i konzervativno-liberalna vladajuća koalicija premijera Dejvida Kamerona usmerava pogled ka Berlinu. Traži se recept za ostrvsku privredu u stagnaciji. Vlada ohrabruje firme da obučavaju zaposlene. Osniva se banka u državnom vlasništvu za kreditnu podršku malim i srednjim preduzećima. Izvoznicima se obezbeđuju krediti s državnim garancijama. Spuštanje zavese na ekonomiju sa ideološkom osnovom u “tačerizmu” poklapa se, tako, s odlaskom Margaret Tačer sa životne pozornice – i to u vreme vlasti torijevaca, partije “Čelične lejdi”.

INDUSTRIJA PROIZVODNjA dobara čini samo 11 odsto britanske ekonomije – ali 21 odsto nemačke. “Reindustrijalizacija” Ujedinjenog Kraljevstva aktuelna je nada njegovih podanika, a kao i da se nama u Srbiji odnekud to čini poznatim…

Londonski “Fajnenšl tajms” prošlog meseca je pisao da i vlast i opoziciju u Britaniji sada prožimaju nemačke ideje. I velška nacionalistička partija traži da se finansijski podrže siromašni delovi zemlje, slično receptu po kojem je Nemačka posle ujedinjenja sa više od hiljadu milijardi evra pomogla teritoriju bivšeg DDR. Protivnici EU navode kao pozitivan primer nemačke bircuze, gde, za razliku od britanskih, postoje odaje za pušače.

Britanci su poznati kao pronicljivi, ali je ova njihova pamet ipak naknadnog karaktera: nastala je posle finansijskog kraha iz 2008, kada je na ogromnom bankarskom sektoru sazdana ostrvska ekonomija “zaribala”. U isto vreme, Nemačka privreda se brzo oporavila.

Izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.