Per aspera, al’ astra ni u tragovima III

0

„Nisam Feliks Baumgartner, ali mogu da skoknem do tebe!“
– Ognjen Šestić, neuspešni starter

Neuspešni startovi su osnova suštinski loše komunikacije sa ženama i obrnuto. To dvoje se toliko prožimaju da je teško reći šta je starije. Nešto poput one dileme sa kokoškom i jajetom.

Pogledajmo sada još nekoliko primera kako se to ne radi:

Izvini, je l' izlaziš? Ne? Pa zašto? Tako lepa devojka, šteta! Ne, ne mislim na sledećoj stanici, nego ovako inače, popodne, uveče. U klubove, kafiće… ? Aha? A gde? Kako to misliš – tamo gde ne puštaju ovakve džibere? Pa ja nisam džiber. Povuci reč, inače ću da te pljunem kao Mihajlović Jeremisa onomad! Kako sad izlaziš, a malopre si rekla da ne izlaziš! Još i lažeš! M'rš, džukelo ona lažljiva! M'rš!

Ćao, daćeš mi picu! Kako to misliš: ovo nije pekara, nego knjižara? Pa znam da je knjižara, zaboga, nisam slep! Zašto mi govoriš da sam prostačina? Kako to misliš zvaćeš policiju?

Ćao! Šta radiš? Aha. Lepo. Hoćeš da dođeš kod mene, da gledamo zajedno ovaj novi film saaa… ma ovaj, sa ovim… što je glumio i u onom drugom filmu, sa onom ribom! Ma ne mogu sad da se setim imena, ali super je. Znaš kad u onom akcionom trileru rokne onog lika, a onaj drugi ga dotle nišani snajperom sa krova, ali u poslednjem trenutku na krov upadne policija i upuca tog snajperistu? Ne? A igra i u onoj ljubavnoj drami, kad se muva sa onom matorkom i pola filma samo plaču. Ne znaš ni taj?! Nema veze, samo dođi. Ne moramo ni da gledamo film, možemo samo da se po'vatamo. Kako to misliš, the end?

Ćao, lutko! Da li veruješ u ljubav na prvi pogled? Kako to misliš, slepa si? Još bolje! Ja sam toliko lep da svejedno ne bi verovala svojim očima ni da si me videla. Šta to nameravaš sa tim štapom? Jao, JAO, pa nemoj! To boli! Zar ne vidiš da me povređuješ? A da, ne vidiš.

Ćao, lutko! Šta radiš večeras? Kako to misliš, zavisi ko pita? Pa pita… jedan moj prijatelj. Baš simpatičan momak. Aha? Da kažem prijatelju da si za njega zauzeta do smaka sveta? Dobro, dobro, evo, biću iskren: JA pitam! Kako to misliš, znala si? Kako to misliš, za mene si zauzeta još koji dan posle smaka sveta? I kad je uopšte taj smak sveta? Koga da pitam? Maje? Apiš me za jaje hahaha… gle, prekide vezu. Seljanka!

Ćao, kako se zoveš? Hristina? Divno ime! Hoćeš da idemo zajedno na ovu novu hit-izložbu o gej Isusu? Kako to misliš, Bog sa mnom? Da sam hteo da on ide sa mnom, ne bih zvao tebe! Kako to misliš, Isus se žrtvovao za nas i naše grehe? Za mene nije, ja tad još nisam bio ni rođen. Ili sam bio jako mali, ne sećam se. Kako to misliš da mi Bog oprosti, jer ne znam šta pričam? Zašto mu to govoriš?

Ćao, šta radiš? Aha? Pa mislio sam da svratiš kasnije, ako hoćeš, da zajedno isprobamo ovaj moj novi 3D televizor? Obećao mi je drugar da će mi doneti neki 3D pornić! Kaže, kad tip izvadi… alatku… prepadneš se i izmakneš, da te ne klepi po faci koliko je realistično! Kako to misliš, bolestan sam?! Nisam, možda sam samo malo promukao, ali to je od 'ladnog piva. Gle, prekide vezu. Ooo ljudi moji!

Ej, ćao! Gde si, kako si? Mhm, mhm. Je l' još radiš kao novinarka na onoj televiziji? Da? Super! Spremaj se i hitno dolazi kod mene, imam jednu ekskluzivnu informaciju za tebe: volim te! Kako to misliš: bežibrebudalobolesnamajketigadokone?

(nastaviće se, još neuspešnije)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.