Šta kažu rezultati istraživanja: Srbi žele monarhiju?

0

Prema rezultatima istraživanja Agencije SAS Intelidžens iz Beograda, 39,7 odsto građana Srbije smatra da je obnova parlamentarne monarhije dobra ideja, izričito protiv je 32,3 odsto, dok 27,4 odsto nema stav o tome, piše "Danas".

Ova kompanija za tržišna istraživanja juče je u beogradskom Medija centru predstavila prvo istraživanje na temu obnove monarhije i reputacije aktuelnog starešine Kraljevskog doma Karađorđević princa Aleksandra.

Miljan Premović, izvršni direktor Inteligensa, objasnio je da je istraživanje sprovedeno između 11. i 16. aprila ove godine. Ispitano je ukupno 1.615 ispitanika u 16 mesta u Srbiji bez Kosova i Metohije. Premović kaže da je „istraživanje četvorostruko stratifikovano – po regionima, polu, starosti i urbano-ruralnim sredinama i da nosi interval poverenja do 95 odsto, što ga čini dovoljno dobrim i za naučne publikacije“, piše „Danas“.

„Glavni inspirator ovog istraživanja zapravo je vodeći svetski stručnjak za brendiranje nacije Sajmon Alkont, koji smatra da je Srbija jedna od zemalja u kojoj je najveća verovatnoća da se obnovi monarhija. Zato smo odlučili da javnosti pružimo uvid u jednu od neistraženih društvenih tema i pokažemo raspoloženje prema obnovi monarhije. Pitanje liči na eventualno referendumsko izjašnjavanje: da li Srbija treba da bude parlamentarna monarhija. Uzorak u potpunosti odražava sociodemografsku strukturu Srbije, bez KiM, prema popisu iz 2011“, kaže Premović.

Prema njegovim rečima, istraživanja su pokazala da su „za“ parlamentarnu monarhiju uglavnom muškarci sa srednjim obrazovanjem ili bez zaposlenja iz urbanih sredina, dok su protiv visokoobrazovani i penzioneri i to pre svega u Beogradu.

Za razliku od prestonice, gde je najviše protivnika obnove monarhije – 45,8 odsto, većina u Vojvodini i u centralnoj Srbiji – sa po 40,9 posto je za povratak parlamentarne monarhije.

„Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je apsolutno prepoznatljiv u javnosti. Za njega je čulo 94,2 odsto punoletnih građana, ali 42,2 posto nema jasno mišljenje o njemu. Kao najpozitivnije kod njega građani ocenjuju humanitarni rad 37,5 i stipendiranje studenata i đaka 13,7 odsto, dok mu 43,5 posto građana najviše zamera nedovoljno poznavanje srpskog jezika“, rekao je Premović.

U agenciji ističu da se tokom ankete vodilo račina da se izbegnu medijski uticaju na rezultate ovog istraživanja.

Istoričar i član Krunskog saveta Čedomir Antić izjavio je za „Danas“ da je „ovo prvi put za 23 godine koliko Srbija ima drugu republiku i tokom kojih su doneta dva ustava da se pitanje obnove monarhije postavlja na ovaj način“.

„Naravno da bi, u eventualnoj referendumskoj kampanji, pogotovo ako bi vlast bila protiv toga, rezultat bio nepovoljniji. Međutim, ovaj rezultat ne pokazuje snagu monarhističkog pokreta, niti prestolonaslednikovu harizmu, nego da je republika u krizi. Za predsednika Republike 1990. glasalo je blizu pet miliona građana, a prošle godine skoro upola manje. To je znak da ljudi predsednika vide kao kralja koji nije obavezan ustavom i koji kad pobedi, pobedi i njegova stranka, bez obzira da li je dobila većinu ili ne. Verovatno da svi koji bi želeli da stabilizuju Srbiju vide da je potreban čovek koji simbolizuje državu, kraljuje a ne vlada, kako bi čitava naša politika mogla da se svede na izbornu i parlamentarnu borbu, rad premijera i njegovu opoziciju“, kaže Antić.

(Izvor: Danas – J. Tasić)

Ova kompanija za tržišna istraživanja juče je u beogradskom Medija centru predstavila prvo istraživanje na temu obnove monarhije i reputacije aktuelnog starešine Kraljevskog doma Karađorđević princa Aleksandra. Miljan Premović, izvršni direktor Inteligensa, objasnio je da je istraživanje sprovedeno između 11. i 16. aprila ove godine. Ispitano je ukupno 1.615 ispitanika u 16 mesta u Srbiji bez Kosova i Metohije. Premović kaže da je „istraživanje četvorostruko stratifikovano – po regionima, polu, starosti i urbano-ruralnim sredinama i da nosi interval poverenja do 95 odsto, što ga čini dovoljno dobrim i za naučne publikacije“.

– Glavni inspirator ovog istraživanja zapravo je vodeći svetski stručnjak za brendiranje nacije Sajmon Alkont, koji smatra da je Srbija jedna od zemalja u kojoj je najveća verovatnoća da se obnovi monarhija. Zato smo odlučili da javnosti pružimo uvid u jednu od neistraženih društvenih tema i pokažemo raspoloženje prema obnovi monarhije. Pitanje liči na eventualno referendumsko izjašnjavanje: da li Srbija treba da bude parlamentarna monarhija. Uzorak u potpunosti odražava sociodemografsku strukturu Srbije, bez KiM, prema popisu iz 2011. – kaže Premović.

Prema njegovim rečima, istraživanja su pokazala da su „za“ parlamentarnu monarhiju uglavnom muškarci sa srednjim obrazovanjem ili bez zaposlenja iz urbanih sredina, dok su protiv visokoobrazovani i penzioneri i to pre svega u Beogradu. Za razliku od prestonice, gde je najviše protivnika obnove monarhije – 45,8 odsto, većina u Vojvodini i u centralnoj Srbiji – sa po 40,9 posto je za povratak parlamentarne monarhije.

– Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević je apsolutno prepoznatljiv u javnosti. Za njega je čulo 94,2 odsto punoletnih građana, ali 42,2 posto nema jasno mišljenje o njemu. Kao najpozitivnije kod njega građani ocenjuju humanitarni rad 37,5 i stipendiranje studenata i đaka 13,7 odsto, dok mu 43,5 posto građana najviše zamera nedovoljno poznavanje srpskog jezika – rekao je Premović.

U agenciji ističu da se tokom ankete vodilo račina da se izbegnu medijski uticaju na rezultate ovog istraživanja. Istoričar i član Krunskog saveta Čedomir Antić izjavio je za Danas da je „ovo prvi put za 23 godine koliko Srbija ima drugu republiku i tokom kojih su doneta dva ustava da se pitanje obnove monarhije postavlja na ovaj način“.

– Naravno da bi, u eventualnoj referendumskoj kampanji, pogotovo ako bi vlast bila protiv toga, rezultat bio nepovoljniji. Međutim, ovaj rezultat ne pokazuje snagu monarhističkog pokreta, niti prestolonaslednikovu harizmu, nego da je republika u krizi. Za predsednika Republike 1990. glasalo je blizu pet miliona građana, a prošle godine skoro upola manje. To je znak da ljudi predsednika vide kao kralja koji nije obavezan ustavom i koji kad pobedi, pobedi i njegova stranka, bez obzira da li je dobila većinu ili ne. Verovatno da svi koji bi želeli da stabilizuju Srbiju vide da je potreban čovek koji simbolizuje državu, kraljuje a ne vlada, kako bi čitava naša politika mogla da se svede na izbornu i parlamentarnu borbu, rad premijera i njegovu opoziciju – kaže Antić.

– See more at: http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/srbi_zele_monarhiju.55.html?news_id=260459#sthash.rngx6Z3Z.dpuf

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.