Debata o zdravstvenim zakonima: Mogu li devojčice od 15 godina da abortiraju bez znanja roditelja?

0

Poslanici republičkog parlamenta nastaviće danas debatu o zakonima iz oblasti zdravstva – o pravima pacijenata i o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, kojima se predlaže niz novina, među kojima i ona koja je najviše kritikovana – da deca sa 15 godina mogu sama da odlučuju o predloženoj medicinskoj meri. Predloženi zakon o zaštiti prava pacijenata predvidja i da dete koje je napunilo 15 godina i koje je sposobno za rasuđivanje može samostalno dati pristanak na predloženu medicinsku meru.

Ukoliko dete sa 15 godina odbije predloženu medicinsku meru, nadležni zdravstveni radnik dužan je da pristanak zatraži od zakonskog zastupnika deteta, predvidja novi zakon.

Dete koje napuni 15 godina ima pravo na poverljivost podataka koji se nalaze u njegovoj medicinskoj dokumentaciji, a nadležni zdravstveni radnik dužan je da ih saopšti zakonskom zastupniku u slučaju ozbiljne opasnosti po život i zdravlje deteta, pa čak i ako se dete tome protivi.

Poslanici su debatu o tim zakonima započeli juče, a u dosadašnjoj raspravi upravo su te odredbe privukle najviše pažnje poslanika, pa je tako poslanik DSS-a Sanda Rašković Ivić rekla da to treba brisati, jer otvara „niz kriminogenih mogućnosti i moralnih dilemma“.

Ona je navela da to otvara bojazan da tako devojčica od 15 godina može da uradi abortus bez znanja roditelja i upitala šta će biti sa decom koja uđu u svet droge, a ne žele da roditelji saznaju i kako će se lečiti narkomanija, ili neki slučajevi psihijatrijske bolesti ukoliko nisu i roditelji uključeni.

Dejanovićeva: I pacijenti imaju odgovornost za svoje zdravlje

Ako dete pre nego što napuni 18 godina napravi neki prekršaj krive se roditelji, a sada se deci sa 15 godina daje mogućnost da odlučuju o privatnosti- to je preterivanje i nije logično – rekla je Rašković Ivić.

Navodeći da je granica od 15 godina izazvala polemike, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović je juče objasnila da medicinska mera nikada nije mera koju predlaže dete, već stručni timovi.

Ministarka je navela da granica nije opredeljena ovim zakonom, već da je određena još 2005. godine porodičnim zakonom, naglašavajući da se ovim zakonskim rešenjima prekid trudnoće ne tretira.

Zamenica šefa poslaničke grupe NS Dubravka Filipovski rekla je da je imala dilemu oko tog člana koji deci od 15 godina, koja su sposobna za rasuđivanje, daje mogućnost na poverljivost podataka koji se nalaze u njihovoj medicinskoj dokumentaciji, ali da tu odredbu razume sa stanovništa prava deteta u porodicama u kojima su odnosi poremećeni i gde je to način da dete zaštiti svoja prava.

Alarmantni podaci: Godišnje 16.000 devojčica zatrudni u Srbiji, od toga 90 odsto abortusi

I to je ono što je u meni prevagnulo da prihvatim taj član – rekla je Filipovski, koja je najavila podršku NS zakonima u oblasti zdravstva. Zamenica šefa poslaničke grupe SDPS-a Vesna Milikić je rekla da se neke nedoumice koje postoje u vezi predloženog zakona o pravima pacijenata mogu otkloniti usvajanjem amandmana i najavila podršku te stranke zakonu.

Dobra predstava ima mnogo mana, a loša samo jednu i to se može primeniti i na ovaj zakon – rekla je Milikićeva.

Drugi zakonski predlog se odnosi na zaštitu lica sa mentalnim smetnjama, a njime se, pored ostalog, preciznije definiše prisilni smeštaj u psihijatrijskim ustanovama.

Kako je vlada navela u obrazloženju tog zakonskog predloga, osobe koje pate od mentalnih smetnji nisu zanemarljiva kategorija stanovništva, budući da mentalne smetnje ugrožavaju više od 25 odsto ljudi u odredjenoj populaciji, bez obzira na pol, starost, obrazovni ili socijalni status.

Izvor: Tanjug/ Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.