Svet je primetio ono što smo mi prećutali: Sara osvaja evropske medije

0

I dok se većina uglavnom bavila uglavnom time da li je Sarin tata kupio ćerki pobedu u "Prvom glasu Srbije", retko ko se, osim žirija tokom takmičenja i nekolicine javnih ličnosti, bavio njenim talentom i harizmom. Ovih dana, svetski mediji u Malmeu, primetili su ono što mi nismo. Ili smo se pravili da to ne vidimo.

Drago mi je što su evropski mediji prepoznali ono što mi u Srbiji nismo. Nazvajući Saru Jovanović Lolitom XXI veka potvrdili su ono što je jako mali deo novinara i blogera pisao o ovoj talentovanoj i šaramantnoj devojci koja je, ma koliko to frazerski zvučalo, rođena za scenu. Ali, ne u balkanskom smislu reči. Dakle, ništa „ajmo ručice, nožice“, „neka gori ovo, neka gori ono“ već mnogo više od uobičajenog nastupa domaćih zvezda ubeđenih da su vulgarnost i raspojasanost ključni momenti vladanja scenom.

I dok se većina uglavnom bavila uglavnom time da li je Sarin tata kupio ćerki pobedu u „Prvom glasu Srbije“, retko ko se, osim žirija tokom takmičenja i nekolicine javnih ličnosti, bavio njenim talentom i harizmom. Zbog toga sam sa zadovoljstvom pročeprkao po onome što sam tokom januara ove godine pisao o Sari Jovanović. Ne zbog uživanja u činjenici da sam bio u pravu već prosto zbog toga da bismo shvatili da će nas sopstvena glupost i licemerje jednog dana zaista i udaviti.

„Činjenica da je Sara Jovanović sinoć prva napustila takmičenje bila je najjači mogući nokaut u lice našem mentalitetu. Ipak, zagovornici teze o “svemoćnom tati” i “tarifiranom žiriju” nisu se oglašavali. Znate, kad čovek u nešto poveruje, a onda izađe na trg ili društvene mreže, koje su u savremeno dobra preuzele tu funkciju, i oglasi istinu u koju se zaklinje prstom pokazujući da postoje veštice koje bi trebalo loviti, on ne sme da ćuti nakon odigranog poslednjeg čina. Naročito ne kada mu ishod ne ide u prilog. Ne sme da se zagubi na “lajni” i pravda time kako nije bio na času. Mora ponovo da se afirmiše kao čovek. Iz početka. Glasno i jasno. Ili da ćuti kao gnjida.“

(Pobeda muzike propast zavere, tekst objavljen 21.01)

„Kada je Boris konačno ispao zaplet večeri ostao je rezervisan za Saru. Scenski nastup ili vrhunsko pevanje? Lažna dilema. Izgovor za one koji se boje svega što im je strano i nepoznato. A nema ih malo. U Srbiji je to strah od samouverenog, autoerotičnog, sigurnog vladanja scenom. Spremnost i sposobnost da se na podijumu uradi sve a da to na nešto i liči. Da deluje autentično, a ne kao truli “fejk”, imitiranje velikih imena, smotano kopiranje trenutno aktuelnih zvezda. I sve to uz odlične, ne i najbolje, vokalne sposobnosti.“

(Šta znaju deca šta je scenski nastup, 13.01)

„Srbija, barem ona okupljena na društvenim mrežama, ne usuđujem se ni da pomislim šta li tek misle oni koji ne koriste iste, iznenada se setila vrhunskog pevanja. Ej, u zemlji koja se decenijama davi u muzičkom užasu. U državi u kojoj su muzičkim hard core smećem masama ispirali mozgove! Kako je tako nešto uopšte zamislivo? Dobro, staro licemerje šljaka u svakoj prilici.

Pa čekajte, koliko je sva ta publika pomogla svojim istinski vrhunskim pevačicama da opstanu? Ko ide na koncerte Ivane Peters, a ko puni džepove čitavoj bulumenti Grandovih kretenki? Šta to pali kod njih pa su toliko voljene da svako malo predstavljaju nove gajbe i vozne parkove po “Glorijama” i “Excluzivima”? Da nisu mnogo jaki tekstovi, sjajne melodije ili, sačuvaj Bože, scenski nastup?!

Vrlo verovatno, ali to je onaj scenski nastup kojeg se Srbija ne boji, već naprotiv, uživa oponašajući ga kad “izađe na televizor”. Sise napred, dupe na gotovs, kukovi u struju, usta što naprćenija, pogled haremske zavodnice i… mešaj.“

(Šta znaju deca šta je scenski nastup, 13.01)

„Sara peva lošije od Nevene i Mirne. Možda i od Zorana. Ali, bez obzira na to što imenica “glas” stoji u nazivu ovog takmičenja, ona je sasvim kompletna muzička i šoubiz pojava, devojka koja u svojoj devetnaestoj godini može da posluži kao primer brojnim domaćim zvezdama sa pozamašnim stažom, kilometražom i kubikažom. Nevena je tek sinoć, kako je primetio Vlado Georgiev, pokrenula zglobove, ali kud biste sa Zoranom? Kome je potreban još jedan Saša Vasić? Možete li da zamislite mogućnost da se oko njega dogodi histerija fanova koja, to dobro znamo, prati sve velike zvezde? Kako bi on odgovorio na istu i da li bi ga razbudila?

Sara, sinoć sumanuto nazvana i “marketinškim proizvodom”, pitanje je samo čijim i što ne prozvodi češće ukoliko stvarno postoji, pevala je i “Like A Prayer”, Madonin hit iz osmadesetih. Veliki broj nadobudnih neznalica propratio je ovaj nastup komentarom da bi se Madona, kada bi ga slučajno videla, prevrtala, negde već, budući da je i dalje među živima. Nije im valjalo vokalno. Ljudi, govorite o Madoni koja je pre svega igračica, vrhunska scenska pojava i tek solidna pevačica.

Kraljica scene, plesa, akrobatike, videa, erotike, efekata. Mediteranska senzualnost, smisao za modu, poigravanje različitim ikonografijama i tabuima, provokacija, pa tek onda vokal. O tome su studije pisane. Ona privlači kameru i proždire je celinom svoje pojave, autoerotičnom energijom, a ponajmanje glasom. Ali, kome to objašnjavati. Posebno kada se uzmu u obzir “izleti” ovdašnjih zvezda na Twitteru, misterioznih autoriteta sa neobjašnjivim, tajanstvenim kompetencijama.“

(Šta znaju deca šta je scenski nastup, 13.01)

„O tome koliko je Srbija izgubila sluh za ljudskost, govore i komentari o Sarinim suzama. Manjina normalnih je u ovom „izlivu slabosti“ videla tugu perfekcioniste koji i najmanju grešku doživljava kao izneveravanje sebe. Zamislite, postoje i takvi ljudi. Sada i ovde. Posvećeni, ambiciozni, u stalnim naporima da preskoče nove stepenike. Nemamo baš rasadnik, ali usamljene vrste rastu i dalje. Ponekad se rasplaču suočeni sa tim da greška koju su napravili nije posledica neznanja, već jedna od onih koje se, narodski precizno rečeno, omaknu.

Kada sam video prvi tvit tipa Suze su isplative za SMS glasanje, nisam saznao ništa novo, samo mi se naše posrnuće, ljudsko pre svega, prikazalo u novoj formi, u još intenzivnijim nijansama vladajuće bede. I sada mi recite da Aleksandra Radović nije u pravu kada tvrdi da se suze ne dele sa publikom. Odavno je odzvonio čas kada ih ne bi trebalo deliti ni sa kim. Znate onu, čuvenu, o svoja četri zida…“

(Šou Pumpadžija ide dalje, 6.01)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.