Analitičari: Stimulisati BG i PR

Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izjavio je da je uveren da će biti postignut dogovor o primeni briselskog sporazuma, ali će, ukoliko timovi za primenu sporazuma Beograd i Priština ne uspeju da se dogovore oko plana implementacije, možda biti potrebna dodatna arbitraža, na višem, političkom nivou.

Profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić ocenio je da bi Evropska unija trebalo dodatno da stimuliše Beograd i Prištinu da primene briselski sporazum, jer bi u slučaju neispunjenja tog cilja Unija u pomoć mogla da pozove SAD, ali da bi to značilo još jedan neupeh EU.

Simić je u izjavi Tanjugu kazao da ne može da nagađa o mogućem obliku arbitraže, pojašnjavajući da se arbitraža radi kada su dve strane u sporu, a ne kada postignu sporazum, kao što je to slučaj između Beograda i Prištine. On smatra da je Dežer pominjući arbitražu najverovatnije mislio na posredovanje EU.

"Arbitraža znači treću stranu koja pruža dobre usluge i pomaže stranama u sporu da dođu do rešenja. Međutim, u ovom trenutku EU je pomogla dvema stranama i zahvaljujući njoj Beograd i Priština su se sastali i potpisali spotrazum i mislim da je u ovom trenutku važno da taj sporazum bude implementiran", rekao je Simić.

Govoreći o mogućem uključivanju SAD, Simić je kazao da bi Evropa tada, zapravo još jednom pokazala da nije dorasla problemima na Balkanu.

"Mislim da je to ono što EU po svaku cenu želi da izbegne", istakao je Simić i dodao da je briselski sporazum jednako važan za Beograd i Prištinu, ali i za samu Uniju i visoku predstavnicu EU Ketrin Ešton koja nedeljama, kako kaže, pominje briselski sporazum kao uspeh evropske diplomatije.

"U ovom trenutku mi se čini da bi EU možda trebalo dodatno da stimuliše dve strane da implementiraju sporazum. Mislim da je od samog početka bilo jasno da Beograd i Priština očekuju poseban tretman i nagradu od EU za ustupke koje su učinili potpisivanjem sporazum", rekao je Simić.

Kao nagradu Beograd očekuje da dobije datum, a Priština Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kazao je Simić i dodao da ako to izostane misli da će Evropa biti u velikom problemima, bar onoliko kooliko je bila posle neuspeha plana lorda Karingtona, lorda Ovena ili Rambujea...

"Evropa bi zapravo još jednom pokazala da nije dorasla problemima na Balkanu i morala bi da zove u pomoć SAD", zaključio je Simić.

Janjić: “Pogurati” implementaciju

Politički analitičar Dušan Janjić veruje da bi proces dogovaranja o implementaciji briselskog sporazuma mogli da "poguraju" premijeri Srbije, kosovski, ali i Evropska unija i SAD.

On, naime, smatra da bi učešće SAD u tom delu dogovaranja bilo neophodno, jer je, kako kaže, i do sada njihova uloga bila veoma konstruktivna, da su oni ubrzali procese koje je Unija predugo vukla, te da bi u bilo kom obliku, makar i kao posmatrači, što su bili do sada zvanično, mogli doprineti bržem dogovaranju.

Upitan za razloge zastoja u procesu dogovaranja o implementaciji sporazuma kojim bi trebalo normalizovati odnose Beograda i Prištine Janjić kaže da sada praktično "stiže na naplatu ono što nije urađeno na vreme".

"Mislim pre svega na to da u tok dogovaranja i pregovaranja nije bila dovoljno uključena javnost, ni ovde ni u Prištini, pa ni kompletna politička javnost, čak ni deo vladajućih krugova. Zbog efikasnosti države sve se rešavalo u užem krugu i tamo i ovde. I to može tako dok se ne potpiše sporazum. Sada, međutim, treba popravljati greške", kaže Janjić i kao primer navodi "ovo što sada Vučić radi na severu Kosova".

On smatra da se u samom pregovaračkom procesu išlo metodom da se ono što ne može odmah da se usaglasi ostavi za naredni krug ili za period primene, zbog čega je, navodi, sada pravi momenat da se razmotre neke stvari koje nisu deo implementacije, nego su problemi koji ne mogu biti rešeni kroz taj proces.

Među takvim problemima Janjić vidi i da je stvaranje zajednice srpskih opština nemoguće bez ustavnih i zakonskih izmena i "tamo i ovde", ali ni bez dovoljne i dobre pripreme sranovništva na severu za te promene.

"Mislim da je potrebno da Dačić, Tači i Ešton možda uvedu i neki prelazni period, koji bi mogao da traje i godinu dana, a u kojem bi zajednički tim ljudi iz EU, Beograda i Prištine, ali i predstnika Srba sa severa, pripremio izbore i možda administrirao tim delom Pokrajine kroz privremeno veće", navodi Janjić.

On dodaje da predstoji usaglašavanje stavova oko izbora, napominje da je za Beograd neprihvatljivo da se to prepusti Prištini, te da bi bilo dobro da se u taj posao uključi OEBS.

Janjić kao problem vidi i obavezu ponovne registracije stranaka iz Srbije koje imaju svoje ogranke u Pokrajini, ali koji će sada morati da se registruju u Prištini, što je za nas takođe, kaže, neprihvatljivo.

Zato zaključuje da je neophodno da se pregovara i dalje, ako treba na neke teme i ponovo, jer, kako kaže, ima bar pet, šest urgentnih tema o kojima bi bilo najbolje da se dogovore premijeri, Ešefica evropske diplomatije, ali da nikako ne treba "ispustiti" SAD, jer su, ponavlja, i do sada imale konstruktivnu ulogu.

Šeholi: I Tači mora da kaže istinu

Politički analitičar sa Kosova Fatmir Šeholi izjavio je da, ukoliko timovi za implementaciju briselskog sporazuma ne uspeju da se dogovore, očekuje da se u taj proces, u vidu arbitraže, uključe još jednom premijeri Srbije i Kosova, visoka predstavnica EU Ketrin Ešton, ali i SAD.

Šeholi je u izjavi Tanjugu kazao da u eventualnu arbitražu mogu još da se uključe i svi relevantni faktori na Kosovu koji odlučuju danas o svemu onome što briselski sporazum obuhvata.

Upitan da komentariše izjave iz Beograda da "prištinski tim za implementaciju nanosi štetu sporazumu odlaskom sa sastanaka i da pokušava da njegove delove promeni", Šeholi je rekao da i kosovskoj javnosti definitivno treba reći istinu.

"Želeo bih da Hašim Tači kaže istinu svom narodu i parlamentu kao što je rekao Vučić Srbima na severu i onima južno od Ibra. Uz to, definitivno će parlament Kosova morati, da promeni zakone kako bi se implementirao sporazum", kazao je Šeholi.

On je podsetio da je ranije Tači govorio da se ni slovo u Ustavu Kosova neće menjati, kao ni zakoni i ponovio da ako do promene ne dođe, ne može ni sporazum da se implementira.

(Izvor: B92 )